Дошло време да Русија Американцима издиктира своје услове за сарадњу

БАЈДЕН САОПШТИО ЛАВРОВУ ДА ВАШИНГТОН ЖЕЛИ

ДА РУСКО-АМЕРИЧКЕ ОДНОСЕ ВРТИ У „НОРМАЛНИ ТОК“

Лавров са Бајденoм

• Покушаји Американаца да „реше“ све већи број криза - Сомалија, Косово, палестинско-израелски конфликт, Авганистан, Ирак, Дарфур, нуклеарни програм Ирана, Северна Кореја, Пакистан и Индија - истрошили су њихову моћ
• Није било напретка ни у јеном од ових проблема - то је исход петнаестогодишњег несметаног америчког владања светом
• Данас долази време кад ће број сукоба и врућих тачака у свету Америка сама морати да без одлагања смањује - до нивоа својих могућности. А смањити их може једино кроз преговоре, будући да би повлачења била признање да је пропала „цивилизацијска“ мисија САД
• Уколико САД данас стварно желе да реше проблеме и врате односе у „нормални ток“ - не смеју да замрзавају проблеме, већ да се сложе са њиховим решавањем
• Американци морају престати да користе Русију као помоћницу или као инструмент за решавање својих задатака. Морају да се сложе са чињеницом да Русија многе светске проблеме боље од њих разуме 

Пише: Борис ЈАКЕМЕНКО, историчар

        АМЕРИКАНЦИ желе да „врате односе са Русијом у нормални ток“. Ово је потпредседник САД Џо Бајден саопштио Сергеју Лаврову. 

       „САД су постале толико зависне од онога што се дешава у свету да шачица фанатика у планинама Авганистана представља реалну претњу њиховој националној безбедности“.

       Бајден је још истакао да САД „никада неће признати независност Абхазије и Јужне Осетије“ и да се „неће сложити да одређене земље добију посебну сферу утицаја“ (очигледно да САД нису земља која тежи јачању „посебних сфера утицаја“ - прим. Б. Ј.). Он је набројао и друге противречности између РФ и САД: поводом Сирије, противракетне одбране, ширења НАТО, демократији и људских права.

       Напоменимо: управо Бајден је био аутор термина „ресетовање“ који је, према признању саветника Џ. Буша млађег, Б. Скоукфорта, био само „корисна смицалица САД“.

       Дакле, САД желе да врате односе у „нормални ток“. Не питајући ко је тај ко је избацио односе из нормалног тока, можемо констатовати да се сама Русија адекватно понашала према претњама и изазовима који су долазили из САД, а сада та иста Америка предлаже да се миримо.

       Сетимо се да је жестока реакција Ирана на америчке претње и покушаје притиска довела до контраефекта: Америка је престала да прети, а рат који је био готово неизбежан - није ни почео. 

       Зашто је то тако? Зато што број „врућих тачака“, које су направиле САД, данас достиже критичан ниво. САД су у само две последње деценије, а на том путу их нико није могао зауставити, стално шириле зону свог утицаја. Број проблема, претњи и изазова САД - расли су пропорционално броју територија и зона које су покушале да контролишу и на које су желеле да утичу. 

       Тако су на крају САД постале „унеколико зависне од онога што се дешава у свету, па је и шака фанатика у авганистанским планинама постала релана претња националној безбедности“: а крвави покољ на Балкану подрива њихов ауторитет као светског гаранта стабилности и доводи у сумњу одрживост Pax Americana - са свим последицама које по САД из тога проистичу. 

       Покушаји Американаца да реше све већи број криза - Сомалија, Косово, палестинско-израелски конфликт, Авганистан, Ирак, Дарфур, нуклеарни програм Ирана, Северна Кореја, Пакистан и Индија - истрошили су њихову моћ. Није било напретка ни у јеном од ових проблема - то је исход петнаестогодишњег несметаног америчког владања светом.

       Данас долази време кад ће број сукоба и врућих тачака у свету Америка морати да без одлагања смањује - до нивоа својих могућности. А смањити се могу само преговорима будући да одлазак - означава признање да је пропала „цивилизацијска“ мисија САД.

       На тај начин, данас почиње, како сматра Михаил Леонтјев, епоха „замрзнутих конфликта“. У вези са тим потпуно је јасна  реторика Џозефа Бајденова који - констатујући да је неопходно побољшати односе - ипак истиче да о целом низу кључних питања никакве измене нису предвиђене. То јест: предлаже нам да не решавамо конфликт, већ да га замрзнемо, али да, како се на том сусрету говорило, наставимо „практичну сарадњу у областима које не изазивају противречности“.

       Још један је разлог онога што се дешава има глобални карактер.

       Очигледно је да су у свету увек биле две земље које су желеле да утичу на читав свет: САД и Русија. Неспорна је и чињеница да је Р. Реган победио на председничким изборима 1981. године умногоме захваљујући систему односа који је владао између СССР и САД. А да је Русија онаква какав је СССР био крајем седамдесетих - данас председник САД не би био углађени дипломант школе права са Харварда, већ ветеран Вјетнамског рата и стари војник Мекејн. 

       Русија је 1990. прихватила козирјевски курс издаје свега и свачега и на тај начин дошла до руба политичког и територијалног краха. Сетимо се само Бжежинског који је 1997. године у својој књизи „Велика шаховска табла“ јасно рекао да је Америка једини могући гарант безбедности у свету, а да сви разговори о партнерству са Русијом нису ништа до штетна илузија.

       Данашња обнова „националног поноса великоруса“ умногоме је везана за претходно искуство у одбрани својих интереса. Зато данашње заоштравање у спољној политици Русије у најразличитијим областима, почев од закона и завршавајући са чврстим ставом поводом Сирије и Осетије, за САД је бременито озбиљним деформацијама „унутрашњих органа“ државе, а не само са губитком неких елемената спољашњег утицаја. Они то добро разумеју. 

       Уколико САД данас стварно желе да реше проблеме и врате односе у „нормални ток“ - не смеју да замрзавају проблеме, већ да се сложе са њиховим решавањем. Американци морају престати да користе Русију као помоћницу или као инструмент за решавање својих задатака.

       Морају да се сложе са чињеницом да Русија многе светске проблеме боље од њих разуме.  

       Треба и да престану са покушајима да веома разноврстан и шарен свет угурају у убогу Прокрустову постељу „свеопштих демократских принципа и људских права“ и да на сваки препород реагују у стилу Хегела који је - кад су му говорили да наука противречи његовим филозофским поставкама -одговарао: „Тим горе по науку“.

       Уколико Американци сматрају да им је боље да се са нама више не свађају, то значи да је за Русију наступило време да предложи своје услове.

       Превео: Горан Шимпрага