БОНДАРЧУК: Хвала Путину за „Стаљинград“

ПО ЗАРАДИ ВЕЋ ЗАУЗЕО ПРВО МЕСТО МЕЂУ РУСКИМ ФИЛМОВИМА,

А У КИНИ КРЕЋЕ ЊЕГОВО ПРИКАЗИВАЊЕ НА 7.000 ЕКРАНА

Фјодор Бондарчук

• Желим да одам признање и кажем хвала човеку, без кога не би било „Стаљинграда“. Још у време кад нисам имао ништа осим сценарија и огромне макете декорације Куће Громова с малим фигурицама људи, дошао сам код Владимира Путина и испричао му цео будући филм. Било је јако важно његово мишљење и разумевање. И, он је разумео и проценио потенцијал овог филма
• Путин је за надметање са западним филмовима, а не за њихово потискивање административним методама и квотама. Политика прављења великих филмова, филмова-догађаја, која се реализовала захваљујући Фонду за филм, показала се као оправдана. Само је било потребно време
• Желео бих да држава бар мало помери приоритете од спорта ка култури. Нека буде и спорт, наравно! Али, треба створити равнотежу

         ФИЛМ „Стаљинград“ још увек је у жижи интересовања, добија како похвалне, тако и критичке коментаре.

         Уочи старта приказивања филма у Кини у 7.000 биоскопа, Фјодор Бондарчук одговарао је на питања дописнице московског листа „Известија“ Ларисе Јусипове. 

         Приходи од „Стаљинграда“ наводе гледаоце и коментаторе на друштвеним мрежама да се баве једном од наших омиљених активности: бројањем туђих пара...

         - Да, приметио сам.

         Али, филм је делимично финансиран из буџета, дакле, новцем пореских обвезника, тако да је питање о приходима, по мени, потпуно легитимно. На првој конференцији за медије продуцент Александар Родњански рекао је да су велики део буџета - „повратна средства“...

         - Овај филм смо, заиста, снимали под транспарентним, тржишним условима, преузели смо одговорност за новац који смо добили од инвеститора. Око 70% уложених средстава мораћемо да вратимо, што и чинимо. Телевизијски канал „Росија“, на пример, не само да је вратио средства која је у филм уложио, већ је и зарадио 90 милиона рубаља.

         Да не би било забуне ко је коме шта дужан и колико је већ вратио, реците нам, молим Вас, о структури буџета пројекта.

         - Тридесет одсто смо добили од Фонда за филм неповратно (по закону, удео неповратних државних средстава може да иде до 70% - „Известија“). Тачније - уз услов повраћаја пет одсто од зараде пропорционално уделу фонда.

Плакат филма

         Па, наравно! Буџет „Стаљинграда“ се правио кад је на челу фонда још увек био Сергеј Толстиков, то су оних пет одсто на којима је он увек инсистирао.

         - Фонду за филм бих хтео да изразим посебну захвалност.

         Али, молим Вас да прво завршите причу о буџету „Стаљинграда“!

         - Чак 70% потребних средстава смо добили на зајам од оних коју су веровали у нас још пре него што је почело снимање - од канала „Росија“ и банке „ВТБ Капитал“ (20 и 50%).

         Шта сте дали у залог?

         - Филмска права. То је уобичајена пракса у свету.

         Та пракса код нас, колико је мени познато, никако да заживи. Можда банке неће да субвенционишу филмове са залагањем филмских права зато што у материјалном смислу филмска права у Русији немају готово никакву вредност?

         - Видите: банка ВТБ је већ сад, пре завршетка приказивања у Русији и пре почетка приказивања у иностранству, вратила 3/4 уложених средстава. А „Росија“ је вратила сва средства и зарадила, како сам већ рекао, 90 милиона. Фонд за филм је, са стањем на данашњи дан, добио од нас милион долара, а та цифра ће расти у будућности.

         У понедељак ће почети приказивање филма у Кини, у седам хиљада биоскопа. Ако је у Русији и Заједници независних држава, где је приказан у 1.500 биоскопа, веома брзо пребацио 30 милиона долара, онда...

         - Знате, веома се плашим тих калкулација - колико ће бити у Кини на основу тога колико је било у Русији. Ја не знам, стварно не знам како то код њих функционише! Ево, према оцени оних коју су гледали филм, а пре приказивања у биоскопима су видели га новинари, директори биоскопа, дистрибутери и културни радници - добио је 8,5 од могућих 10 бодова. А даље следе коментари (показује екран свог мобилног  телефона: 8,5 од 10 звездица, а испод - бесконачан низ хијероглифа). Баш бих волео да могу да прочитам ово, али, не могу, нажалост! Не знам кинески! Тренутно снимам за Кинезе видео-интервју, који ће бити приказиван у биоскопима пре филма. Нама је то потпуно страна пракса.

         „Гвоздени човек-3“ зарадио је у Кини преко 121 милиона долара. Добро, нећемо да нагађамо о заради „Стаљинграда“, али је јасно да она неће бити мала уз тако велико интересовање. Да ли ћете ви и ваши инвеститори видети бар део тог новца? Или су вам за филмска права платили одређену суму, а сва зарада остаје у Кини?

         - Платили су нам минималну гаранцију од два милиона долара. После ћемо добијати проценте од зараде.

Бондарчук на снимању

         Тренутно све изгледа складно и обећавајуће. Међутим, сви ми знамо да пре четири године, кад је пројекат почињао, није било стопостотне уверености у његов успех. Штавише, и најповршнији поглед на гледаоце указивао је на то да они не желе да гледају војнички филм. Није тајна да неуспех феноменалног „Шпијуна“ Алексеја Андрианова у биоскопима многи повезују с позиционирањем филма, сматрају да није требало „гурати“ преко Стаљина рат и целу ту тематику... Шта желим да кажем: да би се банка ВТБ убедила да да субвенције под залогу, ви сте користили неке везе у држави?

         - Не! Све што је договорено с банком ВТБ, договрили смо сами, без ичије интервенције. Али, управо сад, кад је филм по рубаљској заради заузео прво место међу руским филмовима, желим да одам признање и кажем хвала човеку, без кога не би било „Стаљинграда“. Још у време кад нисам имао ништа осим сценарија и огромне макете декорације Куће Громова с малим фигурицама људи, дошао сам код Владимира Путина и испричао му цео будући филм. И о томе да желим да снимим филм у 3D технологији, а да га приказујем, између осталог, у IMAX формату.

         Тако, значи. Већ видим како се подиже нови, девети талас љубави према Фјодору Бондарчуку и прекрива друштвене мреже...

         - Али, ви разумете да кад имаш филм, имаш и резултате, да сви ти „таласи“ немају никакву важност?

         Да ли је Путин већ одгледао филм?

         - Не знам. Не бих желео да изазивам додатно интересовање за наш филм путем његовог приказивања првој личности државе. Иако смо и „9. чету“ приказивали...

         А пре вас, колико се сећам, „Повратак“...

         - А затим - „Висоцког“ и „Легенду број 17.“... Не, нисмо организовали специјално приказивање, али, заиста, желим да се захвалим председнику за то што је подржао филм на почетку, чак и током припреме за почетак снимања.

         Не могу да вас не питам: зашто сте ишли код Путина, ако вам није била потребна помоћ око споразума с банком ВТБ ?

         - Схватите, замислили смо да урадимо филм о теми која је сакрална за нашу земљу, користећи најновије холивудске технологије. Имали смо одличну представу о томе како то може прихваћено од стране конзервативног дела друштва, да ће многи из „чуварског“ крила почети активно да се супротстављају филму. Плашили смо се да не увредимо ветеране. Зато нам је јако важно било мишљење Путина, да обезбедимо разумевање с његове стране. И он је разумео и проценио потенцијал овог филма за млађу публику, на чему смо му нарочито захвални. Такође, он нам је много помогао приликом постизања договора с Министарством за ванредне ситуације - за први блок филма. И - што је већ била у потпуности његова идеја, која је имала огроман значај - предложио је да се анкетирају сви живи учесници Стаљинградске битке и да се тај материјал искористи у сценарију. Узгред, на крају су ветерани, упркос 3D технологији, веома добронамерно прихватили филм. Уз то, Владимир Владимирович је у то време био премијер и налазио се на челу Фонда за филм. А Фонд за филм се тек формирао, тако да није било јасно каква ће бити правила игре и да ли ће постојати могућност снимања великих пројеката. И, наравно, приступајући тако великом као што је „Стаљинград“, било нам је важно да све информације добијемо из прве руке.

Сцена из „Стаљинграда”

         А да Путин у то време није био премијер, већ председник, не бисте ишли код њега?

         - Ишао бих, ако бих могао да се пробијем.

         Али, зашто, да би се снимио филм „Фауст“ на немачком или „Стаљинград“ у 3D технологији, морате да се обратите шефу државе? И то државе у којој постоји толико горућих проблема? Да ли је то наш менталитет? Или је то због непостојања одговарајуће структуре у филмској индустрији?

         - Због непостојања структуре у филмској индустрији, за чији развој је Путин још почетком 2000-их година много урадио.

         Да, сећам се чувеног састанка са филмским ствараоцима у „Мосфилму“ после победе „Повратка“ у Венецији, кад је председник жестоко укорио поборнике квота. Иако тад, осим „Бумера“, ниједан руски филм није доживео успех у биоскопима...

         - Колико знам, он и сад о квотама има исто мишљење: он је за надметање са западним филмовима, а не за њихово потискивање административним методама. И, како показује овогодишња пракса, кад су успех забележили „Метро“, и „Легенде број 17.“, и Стаљинграда“ - то је реално. И та политика прављења великих „филмова, филмова-догађаја, која се реализовала захваљујући Фонду за филм, показала се као оправдана. Ми смо то увек говорили, само је потребно време. Али, нису нам веровали! Та структура је реформисана, и сад је оно што је раније урађено почело да доноси плодове.

         Да ли бисте при садашњој, промењеној структури државног финансирања могли да снимите „Стаљинград“?

         - Мислим да не, тешко.

         Ви сте на челу два филмска студија: „Art Pictures“, која је међу „лидерима“ и с којом је чак и у измењеним условима све мање или више у реду, и „Главкино“ - продуцентске куће, која је основана недавно и која, самим тим, не спада у лидере, па, зато, на својој кожи осећа све чари „нелидерског“ постојања. Ви сте у име „Главкина“ предложили фонду изузетан пројекат режисера Пјотра Буслова, који је од стручног савета добио високу оцену, али не и новац, јер је за „нелидере“ одвојено смешно мало новца.

         - Треба рећи да је Пјотр Буслов, из ког год студија да долази, лидер сам по себи: он је од оне, код нас ретке, расе висококвалитетних режисера који умеју да комуницирају с публиком. Код нас се такви могу набројати на прсте.

         Али, пројекат ипак није добио новац!

         - То је, наравно, апсурд. И, наравно, правац реформе кинематографије треба да се коригује. А што се тиче ваших заједљивих коментара о томе „да ли је то царски посао - бавити се филмом?“, рећи ћу искрено: срећан сам кад успемо да се најважније личности у држави заинтересују за наше проблеме. Не само за кинематографију - за културу у целини. Ја бих желео да држава бар мало помери приоритете од спорта ка култури. Нека буде и спорт, наравно! Али, треба створити равнотежу.

         (Извор: Известија)