Без српског народа Европа нема будућности!
ДРУГИ ПИШУ
Крагујевачка СВЕТЛОСТ: Интервју са Јеленом Гусковом – руским експертом за историју југословенских народа
Пише: Марина Миа Кончар
* Срби нису свесни огромне улоге коју су одиграли. Ви сте седамнаест година, сами, без икакве подршке, држали фронт против Запада, и у томе је ваша огромна историјска улога. Вама тада није помогла нити Русија, нити било која друга земља. Хрватима и Словенцима помагала је Немачка, помагала је Европа, муслиманима у БИХ су помагале исламске земље, вама нико
* Ви сте тако чврсто држали тај фронт да је успавана Русија, ипак, дошла до сазнања и свести да и она треба да сноси део одговорности за оно што се дешава на Балкану. Ви сте нам дали могућност да ојачамо и сада се доста тога променило. Нажалост, за све ово време, ви сте ослабили
* Толико сте сада слаби, ви не само да сте поражени, ви сте на коленима, главе на доле и кичме пребијене. Мислим да је време да бар почнете да подижете поглед, а онда и да се полако почнете усправљати
* Верујем да без Срба нема будућности Балкана, без српског народа, нема будућности Европи, а без јаког и снажног српског народа нема ни Русије у будућности. Сигурна сам да ће земљу спасити руски и српски народ, заједно, и наше православље
* Правимо анализу коју ћемо послати нашим одговорним органима и институцијама, не само да бисмо затворили Хашки трибунал, него да би се формирала нека међународна комисија која би преиспитала шта су они урадили, колико су неправде нанели и која би можда осудила судије
* Албанци су сада један корак до свог циља, уз подршку Америке. Међутим, Русија је својим НЕ у Савету безбедности одложила њихове планове. Сада је врло тешко било шта одлучити, али нека стоји тако док српско и руско руководство имају такав став. Плашим се да ће Русија остати чврста у својој одлуци, а да ће ваше руководство попустити
* Увек ће Срби остати највећи народ на Балкану, народ који ће одлучивати о судбини свих балканских народа. Сада јесте криза, али ће Србија стати на ноге. Она је стварно између Истока и Запада. Веома је важно да остане на свом православном путу, на свом српству, треба потпуно да се врати својим коренима и да поново осети своју улогу на Балкану. Понављам да неће бити историје балканских народа без Срба
РУСКИЊА која воли Србију, која је своје мисли, своје научне радове, интересовања, посветила нашим просторима открива: основни разлог распада Југославије, како је Србија држала седамнаестогодишњи фронт према западу, шта је то Хашки трибунал и како очувати српство.
* Веома је интересантно да се једна руска научница светског гласа, попут Вас, одлучила, да живот посвети историји југословенских народа. Зашто баш та тема?
- Најважније у животу сваког човека јесте да крене својим путем, не туђим, и да се бави оним, за шта је рођен. Ја сам свој пут пронашла, то је Балканска историја. Нико тада, када сам ја бирала свој пут, није знао да ће код вас настати криза, нити да ће се десити 1991. година. Рођена сам 1949. године, мој отац је био учесник рата, а ја сам била убеђена да после тог периода више никада неће бити рата, посебно нисам веровала да ћу ја бити сведок ратних сукоба.
Ја сам историчар југословенских народа, а проблеми на тлу бивших југословенских република и рат који је захватио њихове просторе дао нам је прилику да висе не будемо само истраживачи, него и борци.
* Где леже корени вашег опредељења да проучавате Балканску историју?
- Корени мог опредељења, пре свега, леже у интуицији. Било је неизбежно, као да ми је неко наменио овај пут, поставио знаке, ја их прочитала и морам рећи, да сам задовољна и срећна, јер сам сигурна да је мој избор био прави.
Била сам одличан студент, имала одличне оцене, а за најбоље студенте биле су најпривлачније две катедре: катедра за новију историју Америке и катедра за историју јужних и западних Словена. Нисам желела да се бавим историјом Америке и одлучила сам се за ову другу катедру. На тој катедри су тада изучавали само четири земље: Пољску, Чехословачку, Бугарску и Југославију. Изабрала сам Бугарску. Мало се студената тада бавило Југославијом. У то време о Бугарској се много говорило у јавности, па сам се тако и определила за ову земљу. Међутим, када сам једну своју старију колегиницу, која је већ изучавала Бугарску, упитала коју би земљу изабрала, када би поново уписивала факултет, рекла је да би то сигурно била Југославија. Управо ми је она објаснила да је Југославија веома интересантна. Ту сам по први пут посумњала у свој избор. Потом сам свога оца, који је био војник, пуковник, питала коју би земљу изабрао од понуђене четири. Његов одговор ме је просто изненадио. Без размишљања ми је рекао да би изабрао Југославију. То је дефинитивно пресудило. Одмах сам отишла у библиотеку, прибавила литературу и тако почела да изучавам Југославију. До дана данашњег нисам помислила да ми је избор био лош.
* Када сте отворили своје срце за Србију и српски народ?
- Кад говорим о Балкану, Србији, не говорим само о својој струци, него и о својој љубави и мом односу према вама. Кад размислим, цео живот се бавим вама. То је мој живот, то значи 24 сата дневно.
Када човек први пут дође на ове просторе, а нарочито у Београд, није сигуран шта се дешава, може само претпоставити, небитно је које је струке, али је битно да његово срце остаје ту и читавог живота жели поново да дође. Наше дипломате увек мењају земље у којима су са службом и не жале за онима у којима су службовали; само они који су живели у Београду желе да му се врате. Београд нас све, некако, вуче, вероватно ваша атмосфера, топлота, доброта људи, отвореност према свима који дођу. Ја им кажем да сам много срећнија од њих, они дођу и оду и маштају да се поново врате, а ја сам увек овде.
* За време ваше службе Русија је променила три државна система, на нашим просторима је било две Југославије и Србија. Када вам је било тешко због прилика у Русији, а када због прилика на овим просторима?
- У Русији је увек било тешко. Лоше смо живели, јадно смо живели, нарочито осамдесетих и деведесетих година. То је био кошмар, јер не знаш чиме сутра да нахраниш своју децу. Лакше је било када смо 1991. г. имали могућност да долазимо овде, као стручњаци. Тешко је било проучавати земљу, а да ниси у њој. Што се тиче вас, најтеже године су 1991, 1992, 1993. Од 1994. г. сам радила у штабу плавих шлемова у Загребу, као стручњак за Балкан, у кабинету тадашњег специјалног изасланика генералног секретара Уједињених нација за бившу Југославију, Јасуши Акашија. Најтеже је било до 1995. г., до Дејтона, а онда непрестана борба јер код вас нема краја. Нема краја кризи. Често се нашалим да ћемо имати посла наредних 100 година, јер осим ратова, последица ратова, осим бомбардовања, знамо ми које су још вруће тачке које нас очекују. Зато се припремамо и информишемо о томе. Ја и сада видим тешка времена, политичка превирања и свађе.
* Шта је по вашем мишљењу пресудно утицало на распад Југославије?
- Моје књиге о томе говоре. Изучавала сам разлоге и последице распада Југославије и ратова на њеном тлу. Све то је за Русију било јако важно. Када говоримо о распаду било које државе, а нарочито вишенационалне, увек говоримо о спољашњем и унутрашњем фактору. Унутрашњи су јако битни, имају много елемената: политичке, идеолошке, економске, религиозне… Међутим, када све упоредим, сигурна сам да је спољашњи фактор имао пресудну улогу у распаду Југославије. Била сам сведок томе да чим би се дошло до неких мирних решења унутар земље, одмах би, спољни фактор реаговао и поништио све договоре. Циљ деловања спољашњег фактора био је да се криза продужи и продуби.
Претпостављам да ћете ме питати, да ли је било могуће спречити тај распад. Мислим да јесте. Када су Словенија и Хрватска у јуну 1991. г. прогласиле независност и отцепиле се од Југославије, било је довољно само да Европска Унија изврши утицај на ове две државе у погледу услова отцепљења. Тиме би био спречен рат.
Морала су се поставити питања: имовине, дугова, граница, пензија, социјалног осигурања. Само да је тада ЕУ наметнула да се та питања и многа друга при отцепљењу реше, не би дошло до рата. Познато је и оно што је Фрањо Туђман рекао, а то је да су они могли да избегну рат, али нису хтели. Они су хтели да што брже добију независну Хрватску, али без Срба. Кад узмете у обзир све информације, јасно је да Србија није била припремљена за то. Није гледала много испред свих, а то би требало мудар политичар да зна.
* Зашто се на Србима тестира нови светски поредак и може ли један мали народ, као сто су Срби, мењати глобалне токове историје?
- Зашто Србија, зашто српски народ? То су основна питања на која треба да дамо одговоре, проучавајући вашу кризу. Прво, ви сте најјачи народ на Балкану, увек се цела историја вртела око вас. Погледајмо 1918. г., када је само Србија била слободна, самостална држава, а да не говорим о Првом и Другом српском устанку.
Словенци, Хрвати и Срби из Аустроугарске, покушавали су да створе неку своју државу. Они су дошли у Србију код српског краља да их прими, да би опстали као народ. Српски народ је увек имао осећање одговорности за све око себе. Исто као велики руски народ, који је увек имао одговорност за друге.
Југославија је тада била јака држава, четврта по снази војске у Европи до 1991. г. Друга јако битна ствар је та да, ако је неко желео да крене на Русију, није смео да иза леђа остави једну тако јаку словенску државу, као што је била Југославија. Никада ни један Србин није пуцао у Руса. Прва реакција Срба била је да се мора помоћи браћи Русима. Проговорила би историјска свест. Зато је и био први задатак вас распарчати, да не бисте смели да подржите Русију. Прво је требало разбити Југославију па кренути на Русију.
Међутим, по мени, Срби нису свесни те своје огромне улоге коју су одиграли. Ви сте седамнаест година, сами, без икакве подршке, држали фронт против Запада, и у томе је ваша огромна историјска улога. Вама тада није помогла нити Русија, нити било која друга земља. Хрватима и Словенцима помагала је Немачка, помагала је Европа, муслиманима у БИХ су помагале исламске земље, вама нико.
Тек 2007. г. у Савету безбедности Русија је први пут рекла НЕ, поводом независности Косова, тако да од 2007. г. ви поред себе имате Русију, бар по том питању, по питању Косова, а поред тога и у погледу инвестиција, економске сарадње и сличног. Ви сте тако чврсто држали тај фронт, да је успавана Русија, ипак, дошла до сазнања и свести да и она треба да сноси део одговорности за оно што се дешава на Балкану. Ви сте дали нама могућност да ојачамо и сада се доста тога променило. Нажалост, за све ово време, ви сте ослабили. Толико сте сада слаби, ви не само да сте поражени, ви сте на коленима, главе на доле и кичме пребијене. Мислим да је време да бар почнете да подижете поглед, а онда и да се полако почнете усправљати. Верујем да без Срба нема будућности Балкана, без српског народа, нема будућности Европи, а без јаког и снажног српског народа нема ни Русије у будућности. Сигурна сам да ће земљу спасити руски и српски народ, заједно, и наше православље.
* Шта је то Хашки трибунал?
- То је нешто што је, сада, највеће зло. Када бисмо бар могли да вратимо време на 1992. г. када су гласали за постојање тог трибунала, тада је Русија била слаба и наш издајнички министар иностраних послова. Знам како ради тај трибунал изнутра, јер била сам експерт на суђењу генерала Галића који је на жалост осуђен, а добро му је припремљена одбрана. Видим велику неправедност у раду тог трибунала и ми смо, чак, у свом институту направили неколико научних скупова о трибуналу. Правимо анализу коју ћемо послати нашим одговорним органима и институцијама, не само да би затворили тај трибунал, него да би се формирала нека међународна комисија, која би преиспитала шта су они урадили, колико су неправде нанели и која би можда осудила судије.
Ми морамо да учествујемо и у тим процесима, ми смо истраживали Сребреницу и имамо документацију, сарађујемо са различитим фондацијама и са Републиком Српском и морамо против неправде да се боримо, ако се не борите ви.
* Да ли мислите да је српски народ могао сачувати Косово?
- Косово није проблем од јуче, то је проблем који има своју историју. Ми смо објавили четири тома докумената под насловом „Албански фактор у развоју кризе на територији бивше Југославије“. Од првог документа „Призренске лиге“, а то је крај 19 века, па све до 2010. г. Кроз та документа видимо историју тог питања. Видимо како су се односили по том питању у Југославији после 1945. г., 1960, 1970. г. и тд. То није питање данашњег дана, то је требало решавати још педесетих и шездесетих година двадесетог века, када Савез комуниста Југославије није хтео да отвори то питање, јер је било опасно за целу Југославију.
Друго сазнање које је јако важно јесте да Албанцима, који су на Косову, није било стало до решавања тог проблема у оквиру Југославије, или касније Србије. Они се од 19. века боре за уједињење свих територија, где је албанско становништво већинско.
У Југославији је седамдесетих година постојао фонд у који се уливао новац из свих република, и тај новац је ишао на Косово, за изградњу школа, академије наука итд. Подизан је ниво културног развоја Косова, али то њих није занимало. Они нису желели да остану унутар Југославије, борили су се да изађу. Они су сада један корак до свог циља, уз подршку Америке. Међутим, Русија је својим НЕ у Савету безбедности одложила њихове планове. Сада је врло тешко било шта одлучити, али нека стоји тако док српско и руско руководство имају такав став. Плашим се да ће Русија остати чврста у својој одлуци, а да ће ваше руководство попустити.
* Где се Србија налази у 21. веку, на истоку, или на западу? Где се данас налази Русија?
- Увек ће Срби остати највећи народ на Балкану, народ који ће одлучивати о судбини свих балканских народа. Сада јесте криза, али ће Србија стати на ноге. Она је стварно између Истока и Запада. Веома је важно да остане на свом православном путу, на свом српству, треба потпуно да се врати својим коренима и да поново осети своју улогу на Балкану. Понављам да неће бити историје балканских народа без Срба.
Што се тиче Русије, ми смо били у великој кризи, полако излазимо из ње. Сада више не говорим ни о економској кризи, више је то била криза сазнања, идеологије, политике, свог места у међународним односима. Наша будућност је заједништво.
* Да ли ће Срби успети да сачувају свој национални идентитет и да ли ћемо дочекати крај 21. века?
- Занимљиво питање. Сви који уђу у Европску унију, у то европско заједништво, један део свог суверенитета морају поклонити Европи, али не само суверенитет него и идентитет. Сваки народ који улази у Европу, бори се да сачува свој идентитет, да сачува традицију, а можете ли замислити Србију без домаће ракије, без своје пљескавице. Замислити је у времену када ће вам забранити ваше месо, и натерати вас да га купујете у Европи по неким стандардима, да, на пример, краставци буду 32 сантиметра, а не да буду ваши и укусни, кукуруз да купујете, на пример, из Француске и Холандије, а не можете садити свој који сте садили 100 година.
Нисам видела ни једно битно истраживање, где би Срби буквално израчунали шта је за вас важније, шта ћете изгубити, а шта добити од Европе. Ја бих предложила истраживање по том питању. Ваше друштво, ваше село спасило је Србију и за време кризе, и за време бомбардовања, и за време санкција. Ваше упориште је ипак село, није град, и док живи ваше село, живеће и ваша породица.
* Волите да пишете песме, да ли пишете и на српском језику?
- Ви сте сазнали за то. Понекад напишем неку песму. Никада их нисам објавила. Једну сам написала за време бомбардовања, јер нисам могла да пропустим да изразим своја осећања. Једном сам написала песму на руском и поклонила је пријатељу, али сам на једном месту у песми ставила српску реч, нисам могла да нађем праву реч на руском и једноставно ми се она ту уклапала. Почела сам и да размишљам на српском!
