Суслов: Ситуација са Украјином и поводом ње иде ка даљој ескалацији

ПОТЕНЦИЈАЛ РУСИЈЕ ЗА КОНТРАЕСКАЛАЦИЈУ ЈЕ ОГРОМАН И НИЈЕ ОГРАНИЧЕН САМО НА ТЕРИТОРИЈУ УКРАЈИНЕ

Цариградски преговори које је Запад

стопирао преко Бориса Џонсона

* Сергеј Лавров је апсолутно у праву: могуће је да је самит на Аљасци био само покушај САД да купе време. Нисмо видели никакав стварни притисак Вашингтона на Кијев или Европу да се придржавају услова из Енкориџа

* Трампова администрација је променила тактику. Сада појачава притисак на Русију, покушавајући да нас присиле да прекинемо ватру дуж тренутне линије фронта без предуслова повлачења украјинских оружаних снага из Донбаса

* Реторички притисак се врши на свим нивоима: у Савету безбедности УН, преко Стејт департмана САД и изјава самог Трампа. Американци су потписали антируску изјаву Г7, која изражава подршку Украјини, али уопште не помиње мирно решење кризе

* Немамо поверење у њих. Сећамо се Минских споразума. Они покушавају да нас натерају да направимо уступке, одустанемо од територијалног питања и пристанемо на статус кво. У тој ситуацији, наша једина опција је да силом докажемо своје тврдње. Кијевски режим нема много избора: или ће се вратити споразумима којима је Русија и даље посвећена, или ћемо се борити док се тај режим не демонтира

_________________________________________________________________

             ПРЕГОВАРАЧКИ процес о Украјини је у ћорсокаку. Трампова администрација покушава да натера Москву на срамотан мир, док су споразуми из Eнкориџа де факто поништени. Западне елите траже спас кроз велики рат, оценио је Дмитриј Суслов, заменик директора московског Центра за свеобухватне европске и међународне студије.

             Он упозорава да би скора посета Москви Трампових преговарача – Стива Виткофа и Џареда Кушнера - могла бити последња шанса за дипломатско решење сукоба у Украјини од стране САД и Русије.

             Ево како он види ситуацију – тренутно и у ближој перспективи:

             Верујем да ситуација иде ка даљој ескалацији. Иницијативу диктирају Европа — такозвана европска „партија рата“ — и кијевски режим. Повећали су број терористичких удара дубоко по руској територији против цивилних циљева и, у том контексту, то користе за причу о наводној прекретници у рату у корист Украјине. Русија стога нема другог избора него да контраескалира како би разбила тај мит.

             Ситуација са преговорима постаће јаснија након посете Москви Виткофа и Кушнера. Али, већ је јасно: Трампова администрација није у стању да испуни свој део споразума из Енкориџа. Штавише, није ни чинила озбиљне напоре да их спроведе.

             Сергеј Лавров је апсолутно у праву: могуће је да је самит на Аљасци био само покушај САД да купи време. Нисмо видели никакав стварни притисак Вашингтона на Кијев или Европу да се придржавају услова из Енкориџа.

             Трампова администрација је променила тактику.

             Сада повећава притисак на Русију, покушавајући да нас присиле да прекинемо ватру дуж тренутне линије фронта без предуслова повлачења украјинских оружаних снага из Донбаса.

             Реторички притисак се врши на свим нивоима: у Савету безбедности УН, преко Стејт департмана САД и изјава самог Трампа. Американци су потписали антируску изјаву Г7, која изражава подршку Украјини, али уопште не помиње мирно решење кризе.

             Заправо, Сједињене Државе су престале да помињу договоре из Енкориџа. Иако би било понижавајуће за Трампа да званично призна да повлачи своје речи, САД су од њих де факто већ одустале.

             У међувремену, САД предлажу други план: прво, замрзавање дуж линије фронта, а затим преговори о „отклањању основних узрока“ сукоба. Али ми смо више пута изјавили да је та опција неприхватљива.

Женевски преговори који такође

нису ништа донели

             Русија савршено добро разуме: ако сада пристане на замрзавање да касније неће бити решења. Да неће бити гарантована безбедност Русије, нити заштићена права Руса и Руске православне цркве. Напротив, војна интеграција Украјине у НАТО и ЕУ ће се интензивирати, европски контингент ће бити стациониран на њеној територији, а репресија унутар земље ће се само појачавати.

             Немамо поверење у њих. Сећамо се Минских споразума. Понављам, процес преговора је тренутно у ћорсокаку. А они покушавају да нас натерају да направимо уступке, одустанемо од територијалног питања и пристанемо на статус кво. У тој ситуацији, наша једина опција је да силом докажемо своје тврдње.

             Кијевски режим нема много избора: или ће се вратити споразумима којима је Русија и даље посвећена, или ћемо се борити док се тај режим не демонтира.

             Наш потенцијал за контраескалацију је огроман и није ограничен само на украјинску територију или конвенционална средства. Прво, многи објекти у украјинском електроенергетском и гасном транспортном систему остају нетакнути. Друго, луке Одеса и Николајев су под нападом, али зашто још увек примају бродове?

             Треће, још увек нисмо погодили циљеве дубоко у позадини Украјине, што је у суштини Европа. Знамо адресе фабрика за производњу дронова који нападају Капотњу или Севастопољ, али још увек нису извршени напади на те базе у Европи.

             Ситуација у Британији и Европи у целини је парадоксална. С једне стране, домаће кризе показују неуспех политике тамошњих „партија рата“, али ти неуспеси само појачавају њихово непријатељство према Русији.

              Постоји директна корелација: што мање подршке европске елите имају код куће, то им је потребнији спољни непријатељ да би одржале власт. Стога не очекујем никакве позитивне промене за нас са стране Британије. Напротив, приступ европских елита ће се само појачавати — за њих је то питање политичког опстанка.