Прилепин: За Лењина су били и Јесењин, Шолохов, Мајаковски и Твардовски

У РУСИЈИ И ДАЉЕ ИМА ЉУДИ ОД ИМЕНА И УГЛЕДА КОЈИ ЛЕЊИНА СМАТРАЈУ ВЕЛИКИМ (2)

* Против Лењина су украјински неонацизам, пољска антируска рестаурација, све европске ђаволштине, суперкапитал, Форбсова листа...  

* Део Украјинаца је 2014-те размишљао: руше Лењина, дођавола с њим. Али, допустивши рушење Лењина, остали су и без Кутузова, Жукова и Русије као такве. Јер, сви смо ми - сва та имена. А ако дозволите да се иживљавају на једном руском гробу - сутра ће доћи на гробове ваших предака

_______________________________________________________

       Аутор: Захар ПРИЛЕПИН

       „ПРОТИВ Лењина, који се родио пре 151-не године, већ годинама су неонацизам, Бандера, пољска антируска рестаурација и све остале европске ђаволштине, суперкапитал, Форбсова листа, (либерални радио) Ехо Москве...

       За Лењина су људи који су бранили његов споменик усред Доњецка, који су се борили за споменике Лењину широм Украјине, пролетери, понижавани и вређани, лишени могућности да уче и лече се. А такође Јесењин, Шолохов, Мајаковски и Твардовски.

       А између су људи који верују да су Лењин и православље у тешкој контрадикцији (само, капитализам је много непријатељскије расположен према православљу него социјализам), као и монархисти и други који верују да Лењин није смео ударати на интелигенцију и да је своје пучеве требало да изводи нежно и бескрвно.

Украјински русофоби и неонацисти руше

споменик Лењину у Харкову

       Разумем све замерке Лењину. Многе уважавам и делим. Али, сећам се како су 1941. сва та питања била сведена на нулу.

       Тада су многи морали да бране Лењина као део Русије. Јер, нацисти су пре свега минирали и рушили споменике Лењину. По њиховом схватању, управо он је био симбол Русије.

       Дао Бог да пред таквим избором више никада не будемо.

       Или сте са Русијом и Јесењином. Или са животињама 21. века са кукастим крстовима на челу. Желим свима да ни једном не упадну у замку због направљеног избора.

       Део Украјинаца је 2014-те размишљао: руше Лењина, дођавола с њим. Али, допустивши рушење Лењина, остали су и без Кутузова, Жукова и Русије као такве. Јер, сви смо ми - сва та имена. А ако дозволите да се иживљавају на једном руском гробу - сутра ће доћи на гробове ваших предака.

       Ја не осећам ништа ни према императору Павлу, ни према Деникину, поготово не према Колчаку. Али, ако странци дођу да униште њихове споменике - лично ћу им препречити пут.

       То је све. Солидаран сам са свима из мог рода, са свима у својој земљи“.