Медведев: Наша храна је моћно оружје против њихових санкција
СССР ЈЕ У ВРЕМЕ МОГ ДЕТИЊСТВА УВОЗИО ПШЕНИЦУ ИЗ КАНАДЕ, А РУСИЈА ЈЕ – НАЈВЕЋИ ИЗВОЗНИК
* Наша храна је наше тихо оружје. Тихо, али страшно. Ако неко не зна: извоз наших пољопривредних производа већи је од свог нашег извоза наоружања – прошле године нам је донео више од 37 милијарди долара
* Храном и пољопривредним културама снабдеваћемо само наше пријатеље (на срећу имамо их доста и уопште нису у Европи, а камо ли у Северној Америци). Нећемо испоручивати наше (не само пољопривредне) производе нашим непријатељима. И нећемо ништа куповати од њих
_______________________________________________________
Аутор: Дмитриј МЕДВЕДЕВ, секретар руског Савета безбедности, екс-председник РФ
СЕЋАМ се да је СССР за мог детињства куповао житарице у Канади.
Било ми је чудно: ми највећа земља, а пшеница - за доларе.
Данас је слика порпуно другачија: Русија је, уз Индију и Кину, највећи произвођач житарица. А последњих је година највећи извозник пшенице.
Испоставило се да прехрамбена безбедност многих земаља зависи од нашег извоза.
Наша храна је наше тихо оружје. Тихо, али страшно.
А ако неко не зна, или је заборавио, да је извоз наших пољопривредних производа већи од извоза свог наоружања – прошле године је износио више од 37 милијарди долара.
Имајући у виду тоталне санкције, које су против нас увеле западне земље, изнећу неколико једноставних, али важних момената у вези са прехрамбеном безбедношћу Русије.
Дмитриј Медведев
Прво. Разноврсни и укусни руски производи у потпуности су довољни да задовоље наше домаће потребе.
Друго. Приоритет у снабдевању храном је наше домаће тржиште. Као и контрола цена.
Истовремено, држава ће наставити са огромном и систематском помоћи пољопривредницима.
Треће. Храном и пољопривредним културама снабдеваћемо само наше пријатеље (на срећу имамо их доста и уопште нису у Европи, а камо ли у Северној Америци). Продаваћемо им је за рубље и у њиховој националној валути. У договореним пропорцијама.
Четврто. Нећемо испоручивати наше производе и пољопривредне производе нашим непријатељима. И нећемо ништа да купујемо од њих (иако ништа нисмо куповли након 2014. године, а листа производа забрањених за увоз може бити додатно проширена).
Дакле: сами ћемо доручковати. Можда ћемо ручак делити са пријатељима. А вечеру нећемо дати непријатељима.
Снаћи ће се они.
Боље је, иначе, да једемо сами, да ујутру можемо интензивније да вежбамо!