Како су Украјинци извели напад дроновима на Кремљ, како ће Русија узвратити?

НЕЧАЈЕВ: НАЈПОТРЕБНИЈИ СУ НАМ ЗНАЧАЈНИ УСПЕСИ НА ФРОНТОВИМА И ДАЉЕ ЈАЧАЊЕ ВОЈНЕ МОЋИ

* Алексеј РОГОЗИН: „Могуће је да је дрон који је стигао до Кремља контролисан са удаљености од неколико километара попут FPV дронова. У овом случају, навигацију и навођење обезбеђује оператер ручно, користећи видео стрим добијен са камера самог рона“

* Денис ФЕДУТИНОВ: Судећи по објављеним снимцима, напад на Спаски дворац није извео мултикоптер, већ дрон авионског типа. Такви апарати, као што смо више пута видели, могу да стигну до Москве и са територије Украјине. Међутим, није искључено да је дрон који је стигао до Кремља лансирала диверзантско-извиђачка група са територије Русије. Рецимо: из Московске области

* Јевгениј МИНЧЕНКО: После напада на Кремљ, Путин има пуно право да опозове безбедносне гаранције Зеленском, које је претходно дао током разговора са израелским премијером Нафталијем Бенетом“

* Александар КОЦ: Не треба покретати ни кривичне поступке против оних у Кијеву који су одговорни за овај напад дроновима и  свакодневно убијање становника Доњецка. Такви морају бити уништени. Треба да на томе радимо методично и немилосрдно

_______________________________________________________

          УКРАЈИНСКИ напад са два дрона на Кремљ отворио је више питања.

          Поред осталих: како је уопште био могућ, како је реално изведен; коју врсту дрона су Украјинци користили; одакле су дронови узлетели – са територије Украјине или са руске која је много ближе Кремљу?

          Алексеј Рогозин, руководилац московског Центра за развој транспортних технологија указује:

          „Још увек је немогуће утврдити карактеристике дрона, али је јасно да се радило о апарату типа авиона, узлетне тежине преко 20–30 кг и распона крила од три до пет метара. Не знамо, међутим, да ли је дрон који је стигао до Кремља лансиран са територије Украјине или, на пример, из области Москве. Обе опције су технички изводљиве, али се разликују по дизајну и цени“.

          Рогозин сугерише да је дрон који је ударио у врх Спаског дворца до извесног тренутка био отпоран на електронске сметње.

          „То се могло решити на неколико начина. На пример, тај дрон је могао бити опремљен специјалном навигационом антеном против електронских сметњи, чија цена иде од 10.000 долара навише“.

          „Мање је вероватно, али је такође могуће, указао је Рогозин, да је тај дрон контролисан са удаљености од неколико километара попут FPV дронова. У овом другом случају, навигацију и навођење обезбеђује оператер ручно, користећи видео стрим добијен са камера самог рона“.

          - Наши инжењери, додаје Рогозин, раде на томе, али ће проћи још неколико месеци пре него што научимо како да се томе ефикасно супротстављамо.

          Денис Федутинов, главни уредник интернет-листа Беспилотна авијација, наводи:

          „Судећи по објављеним снимцима, напад на Спаски дворац није извео мултикоптер, већ дрон авионског типа. Такви апарати, као што смо више пута видели, могу да стигну до Москве и са територије Украјине.

          - Међутим, није искључено да је дрон који је стигао до Кремља лансирала диверзантско-извиђачка група са територије Русије. Рецимо: из Московске области, што му је значајно повећало шансе да стигне до центра Москве, односно – до Кремља“.

          Федутинов додатно указује: „Судећи по снимку, дрон је летео на малој висини да би била смањила могућност његовог откривања и уништења. Такође, на објављеном снимку се не виде трагови спољашњег кинетичког удара по том дрону“.

          На руској страни постоје прилично различита гледања на то како одговорити на напад на Кремљ.

          Већина је за симетрични удар на такозване центре одлучивања у Кијеву, који се налазе на улицама Банкова (радна резиденција Владимира Зеленског), Грушевског (Врховна Рада и седиште владе), Владимирскаја (Служба државне безбедности), Електричари (Војна обавештајна служба), Михајловскаја (Министарство спољних послова) и Повитрофлотски проспект (Министарство одбране).

          Неки, напротив, предлажу да се удари на кључне фигуре у државном и војном врху Украјине.

          Политички аналитичар Јевгениј Минченко сматра да после напада на Кремљ „Владимир Путин има пуно право да опозове безбедносне гаранције Зеленском, које је претходно дао током разговора са израелским премијером Нафталијем Бенетом“.

          Реномирани московски војни новинар Александар Коц наглашава:

          „Не треба покретати ни кривичне поступке против оних у Кијеву који су одговорни за овај напад дроновима и  свакодневно убијање становника Доњецка. Такви морају бити уништени. Треба да на томе радимо методично, систематично и немилосрдно“.

          Кијевски политиколог Алексеј Нечајев, који је сада у егзилу, посебно наглашава:

           „Наш приоритет мнорају бити значајни успеси на фронту. Друго, интензиван развој оних грана индустрије које чине основу наше војне моћи. Треће, ефикасна дипломатија према земљама светске већине, које мало занима циркус са беспилотним летелицама изнад Кремља“.