Већ је потпуно јасно да западни економски и политички модел губи трку са кинеским

СИ ЂИНПИНГ ИСКОРИСТИО САМИТ ШОС И ВОЈНУ ПАРАДУ ДА КИНУ ПОЗИЦИОНИРА КАО АЛТЕРНАТИВУ ЗАПАДУ        

* Немачки политиколог Еберхард САНДШНАЈДЕР: Утицај Кине на глобалну економију и политику наставља да расте, а једна од кључних стратегија Пекинга је реализација инфраструктурних пројеката широм света, посебно у земљама глобалног Југа. То је такозвани „кинески модел“, који се заснива на финансирању, изградњи и управљању пројектима

* Le Mond: Ако је самит ШОС-а постао демонстрација успеха „кинеског модела“ у економији, онда је Парада победе у Пекингу (посвећена 80. годишњици победе у Другом светском рату) симбол војне моћи Кине. Мање од сат и по било је довољно да Кина демонстрира своју војну и технолошку моћ целом свету

* Линас КОЈАЛА: „Ера неспорне западне доминације се ближи крају. Кина жели да покаже да се скоро половина светске популације и значајан део светског БДП-а налазе изван граница Запада. Си Ђинпинг је искористио самит ШОС и параду да се позиционира као алтернатива Западу

_______________________________________________________________

           Аутор: Дмитриј КАПУСТИН

           ДО 2049. године, до стогодишњице оснивања НР Кине, та земља ће завршити процес своје модернизације и коначно престићи Сједињене Државе по свим економским параметрима.

           Чињеница да западни економски и политички модел губи од кинеског постала је коначно јасна након самита ШОС-а у Тјенђину. То је опште мишљење свих западних стручњака.

           — Захваљујући свом економском успону, Кина је у процесу јачања своје међународне улоге. Под Си Ђинпингом, тај процес се значајно убрзао, — оценио је немачки политиколог Еберхард Сандшнајдер.

           Утицај Кине на глобалну економију и политику наставља да расте, а једна од кључних стратегија Пекинга је реализација инфраструктурних пројеката широм света, посебно у земљама глобалног Југа. То је такозвани „кинески модел“, који се заснива на финансирању, изградњи и управљању пројектима од стране кинеских компанија и стручњака - навео је Сандшнајдер.

           „Кинески модел“ стиче све више присталица, посебно у земљама у развоју. За њега се залаже и Олусегун Обасанџо који је био председник Нигерије 12 година.

           Он позива афричке земље да уче на „кинеском моделу“, а сматра изузетни напредак Кине у последњих неколико деценија „извором инспирације и шансом за Нигерију и Африку“.

           Додатно је објаснио: „Кинески модел нуди земљама у развоју могућност да убрзају економски развој кроз велике инфраструктурне пројекте. Пекинг извози не само своју робу и услуге, већ и сопствени модел управљања широм света“.

           Професор Сандшнајдер указује да Кина не покушава да извози демократију, као што су западне земље више пута покушавале да ураде. Комунистичка партија Кине је створила сопствени систем управљања“.

           Француски дневни лист Le Mond овако „важе“ достигнућа“ Кине:

           „Ако је самит ШОС-а постао демонстрација успеха „кинеског модела“ у економији, онда је Парада победе у Пекингу (посвећена 80. годишњици победе у Другом светском рату) симбол војне моћи Кине. Мање од сат и по било је довољно да Кина демонстрира своју војну и технолошку моћ целом свету. Током свог десетоминутног говора пред 50 хиљада гостију параде, Си Ђинпинг је рекао да Кина не дозвољава да је застраше агресори и да увек иде напред чврстим кораком“.

           Шпански El Mundo је поводом параде у Пекингу објавио:

           „Безмало сво приказано оружје је ново: ласерско оружје, балистичке и хиперсоничне ракете, џиновски подводни дронови. Кина је интегрисала вештачку интелигенцију у свој арсенал: она ће контролисати џиновски подводни дрон AJX002, способан да носи чак и нуклеарне бомбе. Комбинација хиперсоничних ракета, дронова и аутономних технологија показује да се Кина брзо креће ка свом циљу да превазиђе војни потенцијал САД“.

           Немачки телевизијски канал N-TV је навео да је Кина већ савладала технологије које ће постати „будућност ваздушног ратовања“.

           За пример је узела такозване „лојалне помоћнике“ — дронове способне да подрже борбене авионе са посадом у борби или да обављају извиђачке мисије. Тим дроновима се може управљати из командног авиона, као што је ловац Ј-20.

           Линас Којала, стручњак за Кину у Центру за геополитику и безбедносне студије (GSCC), процењује:

           „Ера неспорне западне доминације се ближи крају. Кина жели да покаже да се скоро половина светске популације и значајан део светског БДП-а налазе изван граница Запада. Си Ђинпинг је искористио самит ШОС и параду да се позиционира као алтернатива Западу. Он се, у говору на самиту ШОС, индиректно осврнуо на америчког председника, рекавши да се свет налази у „стању промена и хаоса“ и да је Кина центар стабилности“.

           Док Запад застрашује, Кина гради и плаћа. Кроз глобални инфраструктурни пројекат „Један појас, један пут“, Кина осваја присталице на Западу.

           Управо на то циљају кинески мегапројекти попут економског коридора CPEC кроз Пакистан, брзе железнице у Кенији или дубоководна лука Мегапуерто де Шанкај у Перуу.

           А на самиту ШОС-а најављено је стварање банке ШОС.

            Запад данас не може да понуди ништа слично.