Упозорење 40 немачких јавних личности: Сукоб са Русијом само нас потчињава Америци

НЕМАЧКА ЗБОГ СВОГ МЕСТА И СНАГЕ МОЖЕ И РАСПЛАМСАТИ СУКОБ, АЛИ – ПОМОЋИ ДА СЕ УГАСИ“

* Из писма упућеног званичном Берлину: „Захтев да Немачка повећа притисак на Русију додатно подређује немачку спољну политику америчкој. Западна политика конфронтације са Руском Федерацијом, пре одговара интересима и жељи Сједињених Држава да западну Европу држе под контролом, него немачким и европским интересима“

* „Зато од нове владе Немачке захтевамо да окрене очи ка стубовима мировне политике Вилија Бранта и Егона Бара. Безбедност Немачке и ЕУ могућа је само у сарадњи са Русијом“

_________________________________________________________

       БИВШИ посланици Бундестага, немачке војне и пензионисане дипломате и политиколози потписали су писмо „У име политике безбедности Немачке у служби мира“ којим су позвали своју земљу и Европу да конфронтацију замене дијалогом са Русијом, који ће користан за све стране.

        Прво су изразили своју увереност:

       „Оштрину сукоба између НАТО и Русије, који је тренутно концентрисан око украјинског конфликта, могуће је смањити само безбедносним гаранцијама за све укључене државе и изградњом поверења између НАТО и његових партнера,и Украјине и Русије и свих других европских држава“.

       Потписници писма

       Немачке познате личности у свом апелу се осврћу и на писмо које је 14. јануара на порталу Zeit.de објавио један број „експерата“ за источну Европу и безбедносну политику у коме захтевају да немачка влада води агресивнију политику према Русији:

       „Они призивају ледено доба, нови хладни рат, економске уцене, немачку политику конфронтације и силе према Русији која може само потхрањивати сукоб у Украјини, траже и наставак ширења НАТО све до руских граница. Дипломатска средства за мирно решавање сукоба и изградњу међусобног поверења сматрају „празним или симболичним“...

       Потписници писма су подсетили да су 1990. уверавања о ширењу НАТО-а на исток била део општег споразума о окончању Хладног рата. Али да се након потписивања Париске повеље, паневропски простор мира и безбедности није  појавио, јер у њега није укључена Русија, а није зато што су САД, на челу са Бушом старијим (1989-1993), кренуле другим путем.

       Навели су да је резултат било то да су се земље Запада „заклеле“ на верност НАТО, па се безбедносна ситуација погоршавала од краја Хладног рата. Прво, због војне неравнотеже, друго, због сталног напредовања НАТО ка руским границама, и треће - због раскида међународних безбедносних споразума“.

       Посебно су истакли да Немачка, због свог географског положаја и војно-политичке улоге у оквиру ЕУ и НАТО, може да игра важну улогу која јој омогућава и да распламса сукоб и да угаси његов пламен:

       „Захтев да Немачка повећа притисак на Русију додатно подређује немачку спољну политику америчкој. Такозвани „сукоб између Запада/Европе и Русије“ увек је био сукоб између САД и Русије. <...> За Немачку и Европску унију пожељнија је Русија, која је успела да се консолидује. Западна политика конфронтације са Руском Федерацијом, пре одговара интересима и жељи Сједињених Држава да западну Европу држе под контролом, а не немачким и европским интересима. <...> Зато од нове владе СРГ захтевамо да окрене очи ка стубовима мировне политике Вилија Бранта и Егона Бара. Безбедност Немачке и ЕУ могућа је само у сарадњи са Русијом“, упозорили су и позвали на дијалог са Русијом.