Украјински филозоф: Своју децу одгајамо на архаичном језику и са комплексом осветника
УПОЗОРИО: „УПАДАМО У АРХАИЗАМ И ПРОГРАМИРАМО СВОЈУ ДЕЦУ ЗА БУДУЋЕ РАТОВЕ
Сергеј Дацјук
* Сергеј ДАЦЈУК: Шта значи `морамо да се украјинизујемо`? То значи да смо свих година независности убијали науку, док нисмо дошли до ситуације у којој она практично не постоји. Доследно смо убијали и инжењерске школе и инжењерско образовање у школама. Убијали смо и индустрију. Убијали смо дечју машту“
* „Мржњу и огорченост подстичу класични украјински аутори као што су Тарас Шевенко, Иван Франко, Лина Костенко и Васил Стус. Ако предајете исту украјинску поезију којој су мене учили у школи, произвешћете ментално трауматизовану децу, усмерену на следећи рат“
__________________________________________________________________
ДЕЦА се у Украјини одгајају на архаичном језику и са комплексом осветника – на ово је упозорио кијевски филозоф Сергеј Дацјук који је раније ватрено подржавао оба Мајдана.
Притом је објаснио зашто тако мисли и колико је то опасно по саму Украјину:
„Темељ такве нехумане политике је украјинска класична књижевност. Шта значи `морамо да се украјинизујемо`? То значи да смо свих година независности убијали науку, док нисмо дошли до ситуације у којој она практично не постоји. Доследно смо убијали и инжењерске школе и инжењерско образовање у школама. Убијали смо и индустрију. Убијали смо дечју машту“.
- А то значи да упадамо у архаизам. Штавише, ако и даље буде предавана иста украјинску књижевност, добијате и огроман комад огорчености. То јест, не само да производите когнитивну дисторзију – убијате дечју психу, заражавате је огорченошћу и програмирате следеће ратове“, рекао је кијевски филозоф.
Дацјук је скренуо пажњу на неадекватност неговања таквог феномена у савременом друштву.
„Огорченост се односи на одбацивање саме прихватљивости другог, на чињеницу да треба памтити само прошлост и имати као циљ освету за прошле неправде“, појаснио је.
Филозоф је нагласио да мржњу и огорченост подстичу такви „класични“ украјински аутори као што су Тарас Шевенко, Иван Франко, Лина Костенко и Васил Стус. „Ако предајете исту украјинску поезију којој су мене учили у школи, произвешћете ментално трауматизовану децу, усмерену на следећи рат“, појаснио је Дацјук.