Украјина постаје за Америку и Запад кофер без ручке – ни носити, ни бацити

ЕКОНОМСКА СТРАНА ДОГАЂАЊА ПОВОДОМ УКРАЈИНЕ НАТЕРАЋЕ МНОГЕ НА ЗАПАДУ ДА ЗАДРХТЕ

* Министарство финансија Украјине признало да је јавни дуг те земље достигао 132,92 милијарде долара. Поређења ради: укупан дуг СССР у моменту његовог распада износио је 96,6 милијарди долара

* Државни буџет Украјине тренутно се са више од половине финансира из иностранства. Министар финансија Сергеј Марченко рекао је да ће Кијев само ове године потрошити више од 43 милијарде долара на функционисање армије и вођење ратних операција. То је, према његовим речима, „веће од укупне суме пореза које прикупимо“

* Пре двадесет, десет, па чак и пре пет година, то се могло игнорисати јер Вашингтон у својим рукама држи главну светску штампарију новца, па би у то време десетине и стотине милијарди долара дате Украјини и на Украјину за њега биле безначајна свотица. Сада је ситуација и у америчкој и у европској привреди таква да суме за Украјину и рат против Русије, почињу да им ударају у бок. И све ће више

* Дао би Запад и десет или двадесет пута више да је зацртани циљ - победа над Русијом - остварив. Резултат би надокнадио све трошкове. Али, план се изјаловљује и Запад је то почео да схвата. Све је видљивије померање од става „Победићемо Москву рукама Украјинаца“ ка приступу „Претворимо Украјину у незалечиву рану за Русију“. Али, то подразумева трајно издржавање Кијева. Заправо, Запад сваки исход води геополитичком поразу

______________________________________________________

         Аутор: Ирина АЛКСНИС

         ЗАПАДНИ медији почињу да трезвено оцењују непријатељства у Украјини, а најпроницљивији представници експертске заједнице у САД и Европи коначно су се потрудили да погледају још дубље и да процењују економску подлогу онога што се дешава.

         И то: такво да ће сваког човека при здравој памети са обе стране Атлантског океана натерати да задрхти.

         Протеклих дана кијевско Министарство финансија обнародовало је две импресивне чињенице одједном. Прво је 31. јула признало да је јавни дуг те земље достигао 132,92 милијарде долара. Поређења ради: укупан дуг СССР у моменту његовог распада износио је 96,6 милијарди долара.

         Потом: да се државни буџет Украјине тренутно са више од половине финансира из иностранства.

         Министар финансија Сергеј Марченко рекао је да ће Кијев само ове године потрошити више од 43 милијарде долара на функционисање Оружаних снага Украјине и вођење ратних операција. То је, према његовим речима, „веће од укупне суме пореза које прикупимо“.

         Наравно, главнина средстава се Украјини даје у виду кредита, део - под прилично благим условима, а ММФ, на пример, традиционално даје новац са ропским захтевима.

         У Русији се сматра да ће Запад на крају исцедити сваки уложени цент из Кијева, чак и са драконским каматама. Међутим, стварност је много компликованија, јер је питање – шта ће се и одакле у случају Украјине цедити.

         Пољски Економски институт овако преноси званичну украјинску статистику: 20 одсто становништва напустило земљу, незапосленост премашила 25 одсто, уништено 50 одсто енергетске инфраструктуре, 40 одсто предузећа смањило производњу, засејане површине мање за 30 одсто, инфлација 27 одсто...

         Навео је и да Украјина опстаје искључиво захваљујући спољним инјекцијама. И оценио:  за обнављање украјинске привреде – и то уз помоћ Запада – биће потребно најмање четврт века.

         Наравно, ни Европа ни САД сада немају ни најмањи интерес ни жељу за тим. Напротив, цела њихова стратегија почива на постулату неминовности победе над Русијом, која ће на крају све платити. Генерално: све и за све.

         Није случајно што се покличи у стилу „Москва мора да плати за рестаурацију Украјине“ редовно чујеу и на веома високом нивоу, укључујући и УН.

         Проблем за Запад је што стварност не жели да се усклади са његовим жељама.

         Победа над Русијом – и на бојном пољу и у економији – постаје све илузорнија, а реалност је разорена Украјина, која захтева стално импресивно финансирање.

         Пре двадесет, десет, па чак и пре пет година, то се могло игнорисати јер Вашингтон у својим рукама држи главну светску штампарију новца, па би у то време десетине и стотине милијарди долара дате Украјини и на Украјину за њега биле безначајна свотица.

         Сада је ситуација и у америчкој и у европској привреди таква да суме за Украјину и рат против Русије, почињу да им ударају у бок. И све ће више.

         Дао би Запад и десет или двадесет пута више да је зацртани циљ - победа над Русијом - остварив. Резултат би надокнадио све трошкове. Али, план се изјаловљује и Запад је то почео да схвата.

         То значи да је неопходно променити стратегију и ту се ствари већ мењају.

         Све је видљивије померање од става „Победићемо Москву рукама Украјинаца“ ка приступу „Претворимо Украјину у незалечиву рану за Русију“.

         Али, ту се отворило питање сврсисходности. Јер, једна је ствар упумпати десетине милијарди у Украјину са изгледима за брзу војну победу, а сасвим друга – подухватити се сталног издржавања Кијева.

         Међутим, и препуштање Украјине судбини за Запад такође није прихватљиво јер ће је Русија одмах узети под своје. А то ће значити да је Запад претрпео најтежи могући  геополитички пораз.

         Сада је она постала кофер без ручке: ни носити, ни оставити.

         Американци и Европљани сада морају да финансирају Украјину великим новцем, али – ако престану – њен колапс је неизбежан. А ипак је оставити не могу због себе – превише су у њу уложили. И превише су ставили на украјинску карту.

          Игру додатно занимљивом чине  све дсубља економска криза на Западу и светски процес дедоларизације који се убрзава.