Time: Русија је поново империја, само – империја новог типа
АМЕРИЧКИ ЛИСТ ТВРДИ ДА ЈУ ЈЕ ПУТИН НАПРАВИО `ИСПРЕД НОСА ВАШИНГТОНА`
* Путин наводно прави трансконтиненталну империју пропалих држава. Ако се на потезе Крема гледа очима магазина Time, добија се оваква слика: Кремљ тражи и налази политичаре, који управљају државама на ивици револуције, економског колапса или спољне (читај: америчке) војне интервенције и нуди им помоћ и заштиту
* Савремена Русије не нуди никакву идеологију и поготово не намерава да било коме плаћа за правилну идеолошку позицију. Зато се њена помоћ у заштити суверенитета и слободе овако добро котира у свету и доноси јој добит а не губитке...
* Главна иронија судбине, која је измакла америчким критичарима спољне политике Русије, у томе је што ће Вашингтон – што се више буде супротстављао утицају Русије – утолико суровије претити санкцијама и војном силом земљама Африке, Азије и Јужне Америке. И, толико ће понуда Русије бити привлачнија
_________________________________________________________________________
Пише: Иван ДАНИЛОВ
АМЕРИЧКИ магазин Time направио је озбиљно откриће: да је Русија опет постала империја и то `империја новог типа`. Да је присутна на свим континентима и створена буквално испред носа Вашингтона који то ничим није могао да спречи.
Тезе америчких експерата и новинара изложени су у чланку Сајмона Шустера.
Time своје читаоце упознаје са „другом завером Путина“, са указивањем да је прва завера доверла Доналда Трампа у Белу кућу, а да се руски лидер сада бави другим операцијама преузимања власдти широм планете.
Ако се изузму примитивна русофобија, неодговорне хиперболе и `уметнички захвати` који би боље лежали у филмовима о Џејмсу Бонду и у романима Тома Кленсија, мора се признати да текст садржи прилично интересантан поглед на пораст утицаја Русије у свету.
Главна теза се своди на то да су Русија и Путин нашли занимљив начин ширења утицаја по свету без трошења ресурса, што за постизање сличних циљева чине и САД и Кина.
Шустер тврди да Путин прави трансконтиненталну империју пропалих држава и да се служи методима који су већ више пута потврдили своју успешност, па Русија нема намеру да се зауставља.
Ако се на потезе Крема гледа очима магазина Time, добија се оваква слика: Кремљ тражи и налази политичаре, који управљају државама на ивици револуције, економског колапса или спољне (читај: америчке) војне интервенције.
Лист наводи да сарадња са САД (и)ли Кином подразумева реформе или испуњавање сложених услова, а да им Москва предлаже тобоже сасвим модел сарадње јер лидерима пропалих држава пружа безбедност, заштиту од спољног притиска и шансу да опстану на власти. Чак и онда када међународна заједница жели да их се ослободи.
Русија, у замену, добија новац у виду уговора о испорукама наоружања, политички утицај и приступ природним ресурсима земаља у којима је модел био успешно остварен.
Time набраја такве успехе Русије у земљама трећег света: од Либије и Авганистана до Венецуеле и Судана. И додаје: свуда су руски најамници, свуда су руски саветници, свуда Русија зарађује новац.
А није одолоео искушењу да Русији одржи лекцију из „високог морала и принципа међународне политике“:
„Русија својим новим пријатељима предлаже моћно оружје. Своје право вета у Савету безбедности УН које је већ искористила за блокирање неколико резолуција СБ УН о примени хемијског оружја, ратним злочинима и прекидима ватре у Сирији“.
А стотине хиљада мирних ирачких грађана, који су погинули као жртве америчке војне интервенције засноване на отвореној лажи о `Садамовом оружју за масовно уништавање“ – пример су Вашингтон и морал неспојиви.
Када Time, на којем такође лежи део одговорности за брда лешева невиних људи, које су побили амерички војници, разглаба о моралу – то чак није просто пример дрскости, већ пре бестидне уверености да свет Вашингтон и даље сматра „сијајућим градом на брегу“.
Свет више тако не мисли, а успеси Русије у Сирији, Венецуели, Судану, Египту, Централно-Афричкој Републици, Авганистану и другим земљама – амерички новинари их све оплакују – очигледни су докази да је такозвано америчко морално лидерство умрло. А да му је смртовница издата у периоду негде између бомбардовања Југославије и почетка подржавања терориста у Сирији.
Наслов под којима се појавио текст у магазину Time , — "How Putin Built a Ragtag Empire of Tyrants and Failing States" — може се љубазно превести овако: „Како је Путин изградио импровизовану империју тирана и држава губитника“. А самом трексту је акценат на речи „импровизовану“, то јест хаотичну и несистемску империју.
У суштини, кроз зубе се признаје да `системност` постоји и да почива на гвозденом принципу: слобода је драгоценија од новца.
Тамо где Вашингтон или Париз нуде новац или инвестиције – Москва пре свега предлаже заштиту и слободу и оно што је најдрагоценије - суверенитет и безбедност. А за такву ексклюзивну робу многима није жао да плате било коју суму новца.
Ако се ствари формулишу изоштрено и прагматично, управо је у тој измењеној логици односа са светом предност стратегије Русије. Не само над стратегијом САД, него и колосална надмоћ над приступом СССР који је ради промицања своје идеологије у свету жртвовао новац ускраћиван својим грађанима.
Савремена Русије не нуди никакву идеологију и поготово не намерава да било коме плаћа за правилну идеолошку позицију. Зато се њена помоћ у заштити суверенитета и слободе овако добро котира у свету и доноси јој добит а не губитке...
Главна иронија судбине, која је измакла америчким критичарима спољне политике Русије, у томе је што ће Вашингтон – што се више буде супротстављао утицају Русије – утолико суровије претити санкцијама и војном силом земљама Африке, Азије и Јужне Америке. И, толико ће понуда Русије бити привлачнија.
Образовани читалац лако ће у овоме препознати једну од кључних вештина џудоа – коришћења снаге противника против њега.
Зато: нека се Вашингтон љути још јаче – то неће нашкодити интересима Русије...
