Робертс: Део Трамповог плана лишава Русију победе на бојном пољу

ПУТИН МОЖЕ БИТИ ПРИМОРАН ДА КРЕНЕ НА БРЗУ ПОБЕДУ И НАМЕТАЊЕ УСЛОВА РУСИЈЕ

* Повлачење украјинских трупа из дела Донбаса који је окупирала Украјина оставиће ту територију Русији, али као неутралну, демилитаризовану тампон зону где руским трупама није дозвољен улазак. Другим речима, Трампов план забрањује Русији да стационира војне снаге на сопственој територији

* Још један проблем, или чак замка, у споразуму за Путина јесте то што Трампов план иде на руку руским атлантистичким интеграционистима, који су више забринути за сопствене пословне интересе него за руски суверенитет, па желе реинтеграцију Русије у Запад и Г8

* БРИКС је бесмислен без западног непријатељства према Русији, Ирану, Кини, Индији... У извесном смислу, Трампов план се може посматрати као начин да се уништи БРИКС и ослаби руски суверенитет, јер гура Русију у западну орбиту где ће бити приморана да прави компромисе који не служе њеним интересима

_____________________________________________________________________

           Аутор: Пол Крејг РОБЕРТС

           У НЕКИМ аспектима, Трампов предлог за мирно решење сукоба у Украјини даје Путину више него што жели.

           Међутим, Трамп тера Путина да плати за то замрзнутом руском имовином за обнову Украјине а одбија да призна територију која је већ укључена у Русију, али коју и даље под окупацијом држе украјинске трупе.

           Од самог почетка војног сукоба, указиивао сам да Путин на крају жели да са Западом закључи споразум о безбедности који ће окончати не само сукоб у Украјини. Размотримо зато следеће тачке предложеног мировног споразума:

           2. Свеобухватни споразум о ненападању биће закључен између Русије, Украјине и Европе. Све двосмислености из протеклих 30 година сматраће се решеним.

           4. Биће успостављен дијалог између Русије и НАТО, уз посредовање Сједињених Држава, како би се решила сва безбедносна питања и створили услови за деескалацију и како би се осигурала глобална безбедност и прошириле могућности за сарадњу и будући економски развој.

           7. Украјина пристаје да у свој устав угради одредбу да се неће придружити НАТО, а НАТО пристаје да у своју Повељу укључи одредбу да Украјина неће бити примљена у будућности.

           8. НАТО пристаје да не стационира трупе у Украјини.

           18. Украјина пристаје да буде ненуклеарна држава у складу са Споразумом о неширењу нуклеарног оружја.

           Ови Трампови предлози су управо оно што Путин жели и оно што је потребно и Западу и Русији. Ови предлози ће значајно мотивисати Путина да прихвати Трампов предлог. Путин ће желети да укључи Сједињене Државе у споразум о међусобној безбедности, али чак и без САД, Трампов предлог отвара пут потпуној нормализацији односа и елиминацији потребе за НАТО базама и ракетним системима на граници са Русијом.

           Ту могу настати проблеми за Путина, пре свега из перспективе руских националиста који су, за разлику од либералних прозападних атлантистичких интеграциониста, подржали покретање Специјалне војне операције:

           21. а) Крим, Луганск и Доњецк биће признати као руски и од стране Сједињених Држава.

           б) Територије Херсонске и Запорошке области, на које рачуна Русија, биће де факто признате дуж линије контакта.

           ц) Русија ће се одрећи других територија под својом контролом ван пет региона који су ушли у њен састав.

           д) Украјинске трупе ће се повући из дела Донбаса који контролишу, а та зона повлачења ће се сматрати неутралном демилитаризованом тампон-зоном, међународно признатом територијом Руске Федерације. Руске трупе неће улазити у ову демилитаризовану зону.

           Овај део Трамповог плана ефикасно лишава Русију победе на бојном пољу.

           Није сва територија која је тренутно укључена у Русију призната као руска. Штавише, Русија мора да се одрекне и других недефинисаних територија које тренутно окупира.

           Коначно, повлачење украјинских трупа из дела Донбаса који је окупирала Украјина оставиће ту територију Русији, али као неутралну, демилитаризовану тампон зону где руским трупама није дозвољен улазак. Другим речима, Трампов план забрањује Русији да стационира војне снаге на сопственој територији.

           Ово осетљиво питање, као и друге замке уведене у Трампов мировни споразум које би могле да ометају његово закључивање, вероватно неће бити прихватљиве руским националистима. Њихов став је: „Побеђујемо и нећемо никоме препустити нашу победу.“

           Мора се разумети да унутар Трампових и Путинових кругова постоје утицајне фракције које подржавају споразум и подједнако утицајне фракције које му се противе. У САД, неоконзервативци већ осуђују Трампа због издаје америчког савезника, Зеленског.

           С друге стране, Американци који подржавају покрет MAGA захтевају да се Трамп мане дипломатије и позабави се америчким проблемима.

           Трампу треба да постигне споразум пре него што његов покрет почне да се распада.

           Међутим, Путин жели споразум из фундаменталнијих разлога него што је то само непосредна политичка нужност. Споразум који води нормализацији односа између Русије и Запада решава руску несигурност због присуства НАТО-а на њеним границама. Путин се нада да ће Запад на крају схватити да мора да узме у обзир руске безбедносне интересе.

           У САД су против русофобични неоконзервативци и војно-обавештајни комплекс који су против „MAGA Американаца“. У Русији, то су руски националисти против атлантистичких интеграциониста који желе да обнове своје пословне односе са Западом. И Трамп и Путин се суочавају са овим сукобљеним интересима и непредвидиво је како ће се ствари одвијати.

           Још један проблем, или чак замка, у споразуму за Путина јесте то што Трампов план иде на руку руским атлантистичким интеграционистима, који су више забринути за сопствене пословне интересе него за руски суверенитет, па желе реинтеграцију Русије у Запад и Г8.

           Овде је главно питање: како Русија може истовремено бити део Запада и део БРИКС-а?

           БРИКС, који је створила Русија, постао је за њу начин да избегне изолацију у режији Запада.

           БРИКС је бесмислен без западног непријатељства према Русији, Ирану, Кини, Индији... У извесном смислу, Трампов план се може посматрати као начин да се уништи БРИКС и ослаби руски суверенитет, јер гура Русију у западну орбиту где ће бити приморана да прави компромисе који не служе њеним интересима.

           Остаје да се види да ли Кремљ и руски медији разумеју замке овог иначе атрактивног договора.

           Путин би могао да изабере један од два пута – меки или тврди – да реши руски безбедносни проблем кроз споразум о међусобној безбедности.

           Могао би бити стрпљив, напустити своје „црвене линије“, прихватити провокације и увреде и врло споро постићи победу у сукобу, исцрпљујући Запад унутрашњим неслагањем и трошковима док не напусти своје агресивне намере и не дође к себи.

           Или би Путин могао да заузме тврд став, одлучно се супротстављајући провокацијама, брзо затварајући цео енергетски сектор Украјине, остављајући земљу без струје и могућности да настави сукоб, уништавајући владу у Кијеву и прекидајући све железничке, друмске и морске путеве ка Украјини.

           Таква демонстрација одлучности и борбене готовости послала би сигнал Западу: са Русијом се не може војно поступати; мора се ићи дипломатским путем, а не претњама и санкцијама.

           Путин је изабрао меки приступ, чему је помогла „Америчка националистичка политика“ (MAGA), која приморава Трампа да брзо оконча сукоб и врати се растућим и нерешеним домаћим проблемима.

           Американци који подржавају MAGA су исмевани, али изгледа да су спасили дан и за Путина и за Трампа.

            Ако споразум не успе или буде блокиран, време за меки приступ ће вероватно истећи – и Путин ће бити приморан да брзо победи у сукобу и наметне услове Русије.