Процес деградације Британије отишао предалеко и чини се да је већ - неповратан

ЛОНДОН ЈЕ НА МАРГИНАМА ГЛОБАЛНИХ ЕКОНОМСКИХ ПРОЦЕСА, А ГУБИЋЕ ПОЗИЦИЈЕ И ДАЉЕ

* Британци ће покушавати да промене правила игре, а не устајући од стола. Не зато што су толико лукави (мада свакако јесу и лукави). Они једноставно немају другу шансу да остану за столом, а правило „ако ниси за столом, онда си на менију“ добро се памти у Лондону. Јер, они су га сами установили

* Извоз Велике Британије опада из године у годину - већ девет узастопних квартала. Тај пад је упоредив са падом њеног извоза између 2014. и првог квартала 2016. године. Усред кризе повезане са општом кризом еврозоне. Али, чак и тада годишња стопа пада британског извоза у просеку није прелазила 3%, а сада безмало три пута већа – око 9%

* Британска царина објавила да је извоз те земље у другом кварталу износио је 89,21 милијарду фунти, а да је увоз био 155,48 милијарди фунти. Дакле, спољнотрговински дефицит у том кварталу је достигао за сву модерну историју рекордних 66,3 милијарде фунти

________________________________________________________________

            НАШАВШИ се на маргинама глобалних економских процеса, Лондон ће ускоро пропасти, чак и математички.

            Кад схвате да губе, Британци ће покушавати да промене правила игре, а не да устану од стола. Не зато што су толико лукави (мада свакако јесу и лукави).

            Они једноставно немају другу шансу да остану за столом, а правило „ако ниси за столом, онда си на менију“ добро се памти у Лондону. Јер, они су га сами установили.

            Не тако давно, економија „господарице мора“ претрпела је још један ударац, и то веома озбиљан. Према јавно доступним статистикама, Велика Британија се суочава са најозбиљнијом спољнотрговинском кризом у својој модерној историји: њен извоз опада из године у годину - већ девет узастопних квартала.

            Тај пад је упоредив са падом њеног извоза између 2014. и првог квартала 2016. године. Усред кризе повезане са општом кризом еврозоне. Али, чак и тада годишња стопа пада британског извоза у просеку није прелазила 3%, док је безмало три пута већа – око 9%.

            Чини се да то није ништа посебно ново: спољнотрговински биланс Велике Британије је историјски био у дефициту бар од почетка овог века, али њена економија никада није имала овако значајан трговински дефицит као под садашњом лабуристичком владом Кира Стармера, што је веома тешко надокнадити, чак и уз уобичајене манипулације британског финансијског сектора.

            Британска царина је објавила да је извоз те земље у другом кварталу износио је 89,21 милијарду фунти, а да је увоз био 155,48 милијарди фунти. Дакле, спољнотрговински дефицит у том кварталу је достигао за сву модерну историју рекордних 66,3 милијарде фунти.

            Тренд је савршено јасан, а када још дођу „Трампове царине“, не најтеже по европским стандардима, али прилично критичне за британску спољну трговину, ствари ће постати застрашујуће.

            За британске финансијске елите, које су у суштини једине одрживе елите у Уједињеном Краљевству, то је потпуно очигледна и, с обзиром на тренутни светски поредак, ноћна мора.

            Стармер, иако је потпуно ништавило, за све није ништа кривљи од других британских лидера.

            Колико ће далеко садашње власти у Лондону отићи, покушавајући да искоче из воза који незаустављиво јури ка провалији - показаће само време.

             Чак и ако некако „искоче“, мало је вероватно да ће то помоћи Британији: процес њене деградације је отишао предалеко и постоји осећај да је већ неповратан.