Немачка рачуна да ће у рату са Русијом имати до 1000 рањених дневно

БЕРЛИН БРИНЕ И КАКО ДА 5000 СВОЈИХ ВОЈНИКА У НАТО-ЛИТВАНИЈИ ШТИТИ ОД ЊЕНОГ СТАНОВНИШТВА

Гитанас Науседа и Фридрих Мерц - овако је стартовао

њихов договор да 5.000 немачких војника 

брани Литванију од "опасности са истока"

* Главни медицински официр Бундесвера Ралф ХОФМАН: „Реално, говоримо о приближно 1.000 рањених војника дневно. Медицинске службе немачких оружаних снага ће због тога морати значајно да буду проширене“

* Таблоид Bild: Потражња за градњом приватних бункера порасла у Немачкој након  инцидента са дроновима у Пољској

* Формално, земље НАТО имају супериорност над Русијом. Комбиноване снаге НАТО броје приближно 3,44 милиона активног војног особља, док Русија има 1,32 милиона активног војног особља. Колективни војни капацитети 32 земље чланице НАТО-а надмашују руске у авионима: 22.377 авиона наспрам 4.957. НАТО има и 11.495 борбених тенкова наспрам руских 5.750

* Пентагон је признао да је недостатак регрута за војску САД тренутно око 40%, а да само 23% младих Американаца старости од 17 до 24 године испуњава услове за војну службу. Због прекомерне тежине, употребе дрога и здравствених проблема

_______________________________________________________________

           НЕМАЧКЕ оружане снаге очекују приближно 1.000 рањених војника дневно у случају сукоба НАТО-а и Русије.

           Главни медицински официр Бундесвера, Ралф Хофман, рекао је новинској агенцији Reuters да би број рањеника током потенцијалног сукоба зависио од интензитета борби и јединица које су укључене. И потврдио:

           „Реално, говоримо о приближно 1.000 рањених војника дневно. Медицинске службе немачких оружаних снага ће због тога морати значајно да буду проширене“.

           Раније је немачки таблоид Bild објавио да је потражња за градњом приватних бункера порасла у Немачкој након  инцидента са дроновима у Пољској.

           Генерал Бундесвера Ерхард Билер, открио је шта сматра предусловом да немачке трупе у Литванији буду безбедне:

           „Деловање наше војне службе безбедности у Литванији мора бити побољшано како би се, у садејству са органима те земље, осигурала заштита војника и њихових породица и ван касарне“.

           У децембру 2023. године, литвански и немачки министар одбране потписали су у Виљнусу акциони план за распоређивање немачке бригаде у Литванији до 2027. године.

           Очекује се да ће у ту бившу совјетску балтичку републику стићи пет хиљада немачких војника и њихових породица, па се испоставља да Немце треба штитити од Литванаца, а од државе Литваније да... штити немачке војнике и њихове породице. Иако би, теоретски, требало да буде обрнуто: да Немци заштите Литванце од Руса и да их домаћини кују у звезде.

           Формално, земље алијансе имају супериорност над Русијом. И то значајну.

           Од 2025. године, комбиноване снаге НАТО-а, према западним проценама, броје приближно 3,44 милиона активног војног особља, док Русија има 1,32 милиона активног војног особља.

           Колективни војни капацитети 32 земље чланице НАТО-а надмашују руске у авионима: 22.377 авиона наспрам 4.957.

           А то није све. НАТО има 11.495 борбених тенкова наспрам руских 5.750.

           Запад, дакле, располаже импозантном силом, али људи који живе на Западу, укључујући и војску, не желе да се боре.

           Према истраживању листа Rzeczpospolita, само 20% пољских грађана је спремно (што не значи да ће то учинити) да се бори против Русије и Белорусије.

           Више од 30 одсто је признало да ће једноставно напустити земљу ако би им буде претила мобилизација.

           Ни Французи немају апсолутно никакву жељу да се боре или чак служе у војсци.

           Недавно је француска Народна скупштина објавила извештај „Битка за људске ресурсе у Министарству оружаних снага“, у којем је забележен нагли пораст дезертерстава у француској војсци почев од 2022. године. Према подацима Генералштаба француске војске, између 2017. и 2021. године, број дезертера је, у просеку, био мањи од 1.000 годишње.

           Затим, од 2022. године – након почетка Специјалне војне операције Русије у Украјини – број дезертера се повећао за 50 процената и наставља да расте. Отада сваке године више од 1.500 људи једноставно дезертира из војске.

           Британски премијер Кир Стармер, један од оснивача „Коалиције вољних“, већ две године размишља о слању трупа у Украјину. Али их не шаље.

           Главни разлог је што нема кога да пошаље. „Уједињено Краљевство не може да пошаље контингент у Украјину у оквиру иницијативе 'Коалиција вољних' због недостатка војника и опреме“, пише „Телеграф“. Аутор чланка је појаснио да се британска војска модернизује, али јој недостаје људство: не може ни да опреми експедиционе снаге од 15.000 војника (приближно 20% укупних оружаних снага).

           У међувремену, Пентагон је у извештају Комитету за оружане снаге Представничког дома известио да је недостатак регрута за војску САД тренутно око 40%. Према тим подацима, само 23% младих Американаца старости од 17 до 24 године испуњава услове да се придружи војсци. Због прекомерне тежине, употребе дрога и здравствених проблема. Али, ни који су регрутовани у војску нису баш најбољи.

            „САД формирају војску која није у стњу да ратује. За многе Американце, придруживање модерним оружаним снагама је исто као и придруживање Антифа, БЛМ-у, трансродном лобију и синдикату наставника, све одједном“, написао је пуковник Даглас Макгрегор, бивши виши саветник шефа Пентагона, на друштвеној мрежи X.