Мирзајан: Трамп је неподесан за вођу „колективног Запада“, ту улогу преузима Урсула

КАД ДОЂЕ ТРЕНУТАК, КРИВИЦУ ЗА ПОРАЗ СВАЛИЋЕ НА НЕКОГ ВАН СВОГ КРУГА, А НАЈПОДЕСНИЈИ ЗА ТО ЈЕ - ЗЕЛЕНСКИ

* Годинама су претходници фон дер Лајен - Жозе Мануел Барозо и Жан-Клод Јункер - покушавали да „продубе европске интеграције“. Да трансформишу Европску унију из конфедерације држава у федералну структуру са јаком евробирократијом у центру. Међутим, сви њихови покушаји - укључујући и промоцију европског устава - били су узалудни

* Када је Урсула фон дер Лајен именована за председницу Европске комисије 2019. године — сви су претпоставили да је то за њу политичко пензионисање. Међутим, потценили су је. Иза завесе рата у Украјини, она је у име координисања европских напора за „одбрану слободног света“, успела да потчини Европској комисији бројне ингеренције држава-чланица, укључујући и питања одбране

* Она више не координира националне владе, већ ефикасно одређује курс ЕУ — војну, финансијску и спољну политику. Све је то сада у њеним рукама. Сада ефикасно диже на нови ниво — увлачећи Канаду, неку врсту „здраве Америке“, у Европску унију, Урсула полаже право управо на улогу лидера колективног Запада.

* Урсула ће имати још око три године владавине, након чега ће бити приморана да уступи своје место наследнику. Међутим, сва та достигнућа нису толико заслуга саме Урсуле, колико „колективне Урсуле“. А након одласка фрау, њено место ће заузети други европски бирократа који ће владати и усмеравати. Управо зато Брисел наставља рат у Украјини

_________________________________________________________________________

                 Аутор: Геворг МИРЗАЈАН

                 ГРУПА америчких, европских и азијских земаља улази у период жестоке борбе за очување удобног, западноцентричног либералног света, па тај лидер мора поседовати политичку вољу, формирати коалиције, оличавати либералне вредности, реализовати глобалистичку агенду – и никада, ни под којим околностима, не понижавати „своје“ пред „њима“.

                 Трампу једноставно није потребно све то, па је одбацио лидерски плашт који је сваки амерички председник носио од Другог светског рата до њега.

                 Али, ко ће постати лидер колективног Запада?

                 То неће постати канцелар друге најважније западне земље – Немачке. Са рејтингом одобравања од 10% и тријумфом АфД на регионалним изборима, Фридрих Мерц, мора да размисли о томе како да барем задржи своју позицију.

                 Немам у виду ни Француску чији председник, Емануел Макрон, одрађује свој други мандат, а његов потенцијални наследник – било који кандидат – неће стићи ни до другог круга јер ће изгубити и од кандидата и крајње деснице и  крајње левице.

                 Немам у виду ни Јапан ин Британију, које су периферне (и географски и културно) у односу на Запад, чијее владе имају своје проблеме који их спречавају да преузму позицију западног лидера.

                 Пишем о некоме ко је донедавно био слуга европским лидерима, али је сада постао прави еврофирер и себе види као вестлихфирера (западног фирера). Пишем о председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен.

                 Не тако давно, њене амбиције би се разбиле о сурову стварност. И то не америчку, већ европску.

                 Годинама су претходници фон дер Лајен - Жозе Мануел Барозо и Жан-Клод Јункер - покушавали да „продубе европске интеграције“. Да трансформишу Европску унију из конфедерације држава у федералну структуру са јаком евробирократијом у центру. Међутим, сви њихови покушаји - укључујући и промоцију европског устава - били су узалудни.

                 А када је Урсула фон дер Лајен именована за председницу Европске комисије 2019. године — након катастрофалног учинка на положају немачке министарке одбране — сви су претпоставили да је то за њу политичко пензионисање.

                 Међутим, потценили су Урсулу. Иза завесе рата у Украјини, уз помоћ русофобне пропаганде и у име координисања европских напора за „одбрану слободног света“, Урсула фон дер Лајен је током година успела да потчини Европској комисији бројне ингеренције држава-чланица, укључујући и оне у питањима одбране.

                 Она више не координира националне владе, већ ефикасно одређује курс ЕУ — војну, финансијску и спољну политику. Све је то сада у њеним рукама.

                 Сада ефикасно диже на нови ниво — увлачећи Канаду, неку врсту „здраве Америке“, у Европску унију,

                 Урсула полаже право управо на улогу лидера колективног Запада.

                 Она је заговорник западних вредности, бранилац западног начина живота и вођа крсташког рата против оних који угрожавају те вредности и начин живота.

                 Урсула ће имати још око три године владавине, након чега ће бити приморана да уступи своје место наследнику. Међутим, сва та достигнућа нису толико заслуга саме Урсуле, колико „колективне Урсуле“. Неизабране бриселске бирократије, коју је фрау фон дер Лајен довела до доминације у Европи, а сада води до лидерства на колективном Западу.

                 А након одласка фрау фон дер Лајен, њено место ће заузети други европски бирократа који ће владати и усмеравати.

                 Управо зато Брисел наставља рат у Украјини, што му даје моћ. Управо зато одлаже неизбежни пораз у укрјинском рату што је дуже могуће, јер ће европски лидери почети да траже некога кога ће окривити за тај пораз, а усмерићњ прст ка европским бирократама – након чега ће ЕУ почети да се повлачи и децентрализује.

                 Стога је задатак Брисела да води рат довољно дуго да би учврстио своју нову улогу. Након тога, моћи ће да одахне, па чак и да на неког другог свали кривицу за пораз.

                 Зеленски би био идеалан за ту улогу. А европска бирократија ће остати на месту и само ће јачати.