Кашин: Кина има изузетно мрачан поглед на глобални развој у 21. веку

ПОСТОЈЕ ПОЛИТИЧКИ ЗЕМЉОТРЕСИ, АЛИ И – НАЈАВЕ ПОЛИТИЧКИХ ЗЕМЉОТРЕСА

* Кинеска забрана повиновања америчким санкцијама против бројних њених економских агената и објава америчке владе о повлачењу и прераспоређивању својих трупа из Европе јасни су примери таквих наговештаја

* Познати руски стручњак за Кину Василиј Кашин, у коауторству са двојицом колега:  „Изузетно скупи кораци које Кина предузима указују на то да, док промовише ружичасте концепте и иницијативе о 'заједници људске судбине', 'инклузивној и праведној глобализацији' и другим пријатним стварима, кинеско руководство има изузетно мрачан поглед на глобални развој у 21. веку ...

* ... Спрема се, у најмању руку, за тешку војно-политичку кризу, праћену прекидом свих нормалних економских веза и балансирањем на ивици рата. Али, у најгорем случају, ради се о припреми за још кошмарније сценарије“

* Уз сво поштовање према нашим пријатељима и партнерима у Пекингу, не смемо се наћи у позицији земље „везане“ за Кину — посебно ако Кина уђе у оштар клинч са Сједињеним Државама

___________________________________________________________________

             Aутор: Михаил РОСТОВСКИ

             ПОСТОЈЕ политички земљотреси. А постоје и наговештаји политичких земљотреса – догађаји који сами по себи нису нужно изузетно значајни, али који садрже индикације потенцијално драматичних последица у будућности.

             Кинеска забрана повиновања америчким санкцијама против бројних њених економских агената и објава америчке владе о повлачењу и прераспоређивању својих трупа из Европе јасни су примери таквих наговештаја. И сваки од ова два примера директно утиче – или би могао утицати – на Русију.

             Познати руски стручњак за Кину Василиј Кашин, коаутор са двојицом колега са Високе школе економије, објавио је чланак који је шокирао стручну заједницу:

             „Изузетно скупи кораци које Кина предузима указују на то да, док промовише ружичасте концепте и иницијативе о 'заједници људске судбине', 'инклузивној и праведној глобализацији' и другим пријатним стварима, кинеско руководство има изузетно мрачан поглед на глобални развој у 21. веку. Оно се спрема, у најмању руку, за тешку војно-политичку кризу, праћену прекидом свих нормалних економских веза и балансирањем на ивици рата. Али, у најгорем случају, говоримо о припреми за још кошмарније сценарије.“

             „Припрема за кошмарне сценарије“ је важан део дугорочног планирања спољне политике (првенствено према себи) за сваку одговорну глобалну силу.

             Без припреме, шансе да се кошмарни сценарији материјализују драматично се повећавају. Али, чак и узимајући у обзир ту могућност, закључци до којих су дошли Кашин и његове колеге и даље су веома импресивни:

             „Мере које се предузимају, саме по себи не указују на намере Кине да покрене војни сукоб великих размера. Али, указују на то да кинеско руководство такав сукоб сматра изузетно вероватним, можда неизбежним, највероватније већ крајем 2020-их или почетком 2030-их“.

             Очигледно се његови сценарији крећу од екстремних санкција и поморске блокаде до великог рата са ракетним ударима по кинеским градовима.

             Ко би могао да изврши такве ударе?

             Јасно је ко: Сједињене Државе, у чијој перцепцији Кина све више замењује (или је већ заменила) Русију као противника и конкурента број један.

             Сви ови закључци и предвиђања о најозбиљнијим намерама Пекинга некако се нису добро уклапали са његовим тренутним понашањем на међународној сцени. Описујући их, Кашин користи фразе попут „пасивност и, заправо, кукавичлук пред једностраним акцијама САД“.

             Веома оштро формулисано – оштро, али искрено. Дозволите да подсетим на пример да су се картице кинеског платног система - када је Америка пре неког времена увела санкције против велике руске банке која их је издала - претвориле у бескорисне комаде пластике. Чак су престале да важе и унутар саме Кине.

             А сада се појављују вести које сугеришу да је „сутра већ овде“. Кина, у конкретном локалном случају пет својих компанија, за које САД тврде да су их ухватиле у трговини са Ираном, сада директно пркоси америчким санкцијама.

             У међувремену, САД све више говоре о преформатирању и смањењу свог војног присуства у Европи – са очекивањем да тако ослобођене трупе неће бити послате кући, већ премештене негде ближе Кини.

             Све ово подразумева да Москва убрза остваривање својих спољнополитичких циљева.

Василиј Кашин

             Русија, наравно, не би требало да напусти циљеве које данас сматра приоритетом. Али, док размишљају о данас, наши стратези не смеју заборавити на сутра — да ће у будућности нашој земљи бити потребна већа слобода маневра у сфери спољне политике.

             Уз сво поштовање према нашим пријатељима и партнерима у Пекингу, не смемо се наћи у позицији земље „везане“ за Кину — посебно ако Кина уђе у оштар клинч са Сједињеним Државама.

             Сада - у мају 2026. године - сви ови закључци делују помало одвојено од стварности. Данас је Русија у оштром клинчу са режимом Зеленског и европским силама које стоје иза њега (а ни Сједињене Државе нису далеко иза). Кина, с друге стране, ужива у слободи и „миру, пријатељству и дружењу“ са скоро свима.

             Међутим, озбиљност тренутних проблема не може бити разлог да се уздржимо од припрема за будућност. У крајњој линији, проблеми са којима се данас суочавамо настали су управо зато што нисмо довољно разматрали будућност у политичком јуче и прекјуче.