Јапан и Јужна Кореја знатно ојачали своје валуте у односу на долар

НЕ САМО ДА ЈЕ ТО ИЗВЕДЕНО УСАГЛАШЕНО, НЕГО И У ДОГОВОРУ СА ВАШИНГТОНОМ

*  Скок јене прошле недеље у односу на долар подстакао је гласине о даљој интервенцији јапанских власти. Јер, за само 50 минута, јапанска валута је ојачала са 162 на 158 јена за долар. Јена је дотад месецима девалвирала, а када је достигла 40-годишњи минимум, уследила је поменута промена курса

* Јапан је извео валутне интервенције продајом златних и девизних резерви земље, чији се највећи део налази у америчким државним обвезницама. То је директно утицало на стање државног дуга САД. А десетогодишњи приноси од америчких државних обвезница приближавају се 4,8%

____________________________________________________________________________

               ЈАПАН и Јужна Кореја су предузели незапамћен корак, очигледно координисан са Сједињеним Државама.

               Извели су заједничку интервенцију на девизном тржишту. Сасвим конкретно: Токио и Сеул су нагло снизили вредност америчког долара како би ојачали сопствене валуте, а  ослабили на својој територији америчку.

               Зашто су то учинили и зашто то користи и Вашингтону?

               Скок јене прошле недеље у односу на долар подстакао је гласине о даљој интервенцији јапанских власти. Јер, за само 50 минута, јапанска валута је ојачала са 162 на 158 јена за долар. Јена је дотад месецима девалвирала, а када је достигла 40-годишњи минимум, уследила је поменута промена курса.

               „Пар долар/јен показује класичне знаке интервенције“, написао је Ноа Буфам из CIBC Capital Markets. Ово се догодило уз знање америчких Федералних резерви САД.

               Колосални обим девизних инфузија изненадио је главне играче и нанео озбиљан ударац спекулантима. Власти прибегавају таквим мерама како би заштитиле економију од прекомерне девалвације валута и учиниле увоз јефтинијим.

               „Јапан је нето увозник. Његов извоз износи приближно 10,9 милијарди јена, а увоз приближно 11,3 милијарде јена. А слаба јена значајно утиче на увоз, смањујући куповну моћ домаћинстава и погоршавајући пословне услове.

               Истовремено, интервенције Сеула преко продаје долара ојачале су корејски вон за 2%.

               Токио и Сеул су подржали своје валуте, али и САД имају користи од слабљења долара у односу на њих, па Reuters верује да су саме интервенције спроведене уз одобрење Вашингтона.

               Што је долар слабији, то је профитабилнији за америчке извознике. Доналд Трамп, спроводећи протекционистичку политику, инсистира на снижавању кључне каматне стопе и, последично, на слабљењу америчког долара. То може повећати приходе америчких фирми.

               Штавише, слаб долар значи могућност девалвације националног дуга кроз инфлацију,

               Јапан је највећи држалац америчког дуга. У мају 2025-те држао је преко 1 билион долара у обвезницама. Стога је и њему слабији долар  донекле, користан.

               И тржишта државног дуга САД и Јапана су такође међусобно повезана.

               Проблем јапанског државног дуга се псоледњих година све више заоштравао: приноси на десетогодишње државне обвезнице су се удвостручили за годину дана и приближавају се 3% годишње. А то је рекордан ниво у последњих 30 година, па је сервисирање државног дуга Јапана постало веома скупо.

               Јапан има изузетно висок однос јавног дуга према БДП - око 250%, а пораст приноса од државних обвезница на 3% чини његово сервисирање неодрживим на дужи рок.

               Да би зауставио девалвацију јене, Јапан је извео валутне интервенције продајом златних и девизних резерви земље, чији се највећи део налази у америчким државним обвезницама. То је директно утицало на стање америчког државног дуга. А десетогодишњи приноси од америчких државних обвезница приближавају се 4,8%.

               Да ли ће Јапан и Кореја успети да предузетим мерама обуздају претње својим економијама и САД - остаје нејасно.