Ишћенко: Кијев уз благослов и помоћ Запада спрема нову армију за одбрану на десној обали Дњепра

НА ЗАПАДУ СЕ НАДАЈУ ДА ЋЕ ДО 2026. БИТИ СПРЕМНИ ЗА ДИРЕКТНУ КОНФРОНТАЦИЈУ СА РУСИЈОМ

Руски ракеташи и авијација још

не дирају мостове на Дњепру

* Рачуница укључује и очекивање да ће руске трупе - док поразе левообалне снаге Украјине - на прилазе једној од највећих река у Европи стићи исцрпљене дугим борбама

* Кијев се нада да ће његова нова армија и западне експедиционе снаге успети да зауставе руску офанзиву на Дњепр, после чега ће се укључити балтичке државе, које су се последњих година изузетно охрабриле, а за њима и Пољаци, а потом и Румуни и Молдавци

* У неким данима Украјина изгуби и до 2.000 хиљада војника. Задатак ће моћи да се сматра остваривим када Кијев почне да на фронту губи најмање 5.000 хиљада људи дневно. Тај ниво губитака гарантовано ће поткопати украјинско- америчку стратегију, која се заснива на савладавању руске офанзиве телима. Јер, тела ће у том случају пребрзо нестајати   

____________________________________________________     

          Аутор: Ростислав ИШЋЕНКО

          НА ЗАПАДУ се надају да ће бити спремни за директну конфронтацију са Русијом до 2025-27. Средина је, дакле, 2026-та.

          Труде се да што више убрзају сопствене припреме. Зато је важно да Русија заврши са Украјином што пре, најкасније до краја ове или почетком следеће године.

          Што пре завршимо са Украјином, то ће дуже трајати пауза коју ће Запад морати да испуни невојним активностима, а већа ће бити и вероватноћа да ће алтернативне западне елите искористити ситуацију да промене моћ и политички курс у најмање неколико (својих) земаља.

          Већа је и вероватноћа да ће Запад бити ометен конфронтацијом са Кином у Тихом океану.

          Сходно томе, веће су шансе да ће Запад морати да напусти идеју о директној конфронтацији са Русијом.

          Али, Русија није свемоћна. Ако Зеленски буде у стању да пошаље до пола милиона регрута на фронт у наредним месецима, они ће морати да буду убијени пре него што руске оружане снаге продру довољно дубоко у Украјину да тако створе кризну ситуацију.

          Кијев и Запад желе да понове 2023. у обрнутом смеру. Намера им је да - уместо у борбама на њиховим утврђеним линијама - стотинама хиљада, а можда и са милионом нових украјинских лешева исцрпе руски офанзивни потенцијал...

          Кијев покушава да иза Дњепра створи окосницу своје нове армије, која ће се након пораза левообалне групе Оружаних снага Украјине суочити са руским трупама исцрпљеним дугим борбама на прилазима једној од највећих река у Европи.

          Време добијено масовном погибијом мобилисаних Украјинаца Западу је неопходно за опремање оружјем и муницијом те нове армије, као и за формирње мање-више великих експедиционих снага.

          Кијев се нада да ће његова нова армија и западне експедиционе снаге успети да зауставе руску офанзиву на Дњепр, после чега ће се укључити балтичке државе, које су се последњих година изузетно охрабриле, а за њима и Пољаци, а потом и Румуни и Молдавци. То би требало да створи сасвим другачију војно-политичку ситуацију, како по нивоу ангажовања Запада, тако и по дужини фронта и по бројности укључених трупа.

          Мислим да су се и кијевски политичари сложили са западним, или су бар добили позитивне сигнале да ће након званичног појављивања регуларних трупа европских земаља у Украјини, присилна мобилизација украјинских бегунаца (којих има најмање милион и по способан за војну службу)  почети у ЕУ. Било би апсурдно слати западне армије на фронт, а да не покушају да натерају Украјинце који су пребегли у Европу да се боре.

          Док је друштво Украјине спремно да резигнирано гине за америчке интересе, Сједињене Државе и проамерички европски и украјински политичари ће се надати да ће им милиони мртвих купити довољно времена да ситуацију на фронту доведу бар до пат-позиције и за „корејски сценарио“ (о коме се сада много прича на Западу у односу на Украјину).

          Пошто Русија не може себи приуштити брзу офанзиву са великим жртвама, њена једина опција је да елиминише мобилисане Украјинце брже него што режим може да надокнађује губитке.

          Брзина уништавања нових украјинских јединица зато мора бити повећана, што се управо сада дешава.

          У неким данима Украјина изгуби и до 2.000 хиљада људи.

          Задатак ће моћи да се сматра остваривим када Кијев почне да на фронту губи најмање 5.000 хиљада људи дневно. Овај ниво губитака гарантовано ће поткопати украјинско- америчку стратегију, која се заснива на савладавању руске офанзиве телима. Јер, тела ће у том случају пребрзо нестајати.

          Руска консолидација води победи не зато што се Руси консолидују на неки посебан начин, већ зато што је Русија хиљадугодишње царство које има искуство суперсиле која је водила и сада поново води глобалну политику, па стога зна како да делује у сопственом интересу, тачно прорачунавајући време и могућности.

          Украјинска консолидација доводи до уништења Украјинаца као потпуно формиране нације, будући да, не поседујући озбиљно искуство сопствене државности, покушавајући да води „националну политику“ пре него што је нација коначно формирана, па Украјинци нису били у стању да је остваре на сопственим државним интересима, остајући на нивоу анти-Русије – заправо бунтовне сепаратистичке провинције.

           Зато су прихватили америчке интересе као своје, а никоме није жао главa других који су спремни да погину за њима туђе интересе.

           Ово важи и за Европљане (посебно источне).

 

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари