Габријел: На Трампа гледам и са усхићењем и са ужасом – истовремено

БИВШИ ШЕФ НЕМАЧКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ НАПИСАО КЊИГУ „СМЕНА ЕПОХА У СВЕТСКОЈ ПОЛИТИЦИ“

* У интервјуу немачком листу Handelsblatt: „Он напросто прекорачује преко свега што се досад сматрало правилним. Он размишља искључиво у категоријама пријатељ-непријатељ и зна само за конфронтацију. То се посебно тиче Кине, друге велике силе 21. века. За Трампа је свет – арена и простор са препрекама“

* „Постепени силазак САД са главне сцене светске политике почео је још за владавине Барака Обаме, а сада вакуум који настаје покушавају да попуне Кина, Турска, Иран и Русија“

* „Кинези ЕУ никада нису узимали озбиљно, али је Немачка била изузетак због својих технологија и економске улоге. Али, сада Кинези више не гледају ни на Немачку са усхићењем. А колико су велике амбиције Кине, сведочи – вештачка интелигенција. Пекинг ће у ту сферу до 2030-те уложити 150 милијарди долара. А код нас се сматра сензацијом што у њу улажемо три милијарде долара, а Брисел додаје још две и по“

* „Ангела Меркел је реформисање ЕУ препустила Емануелу Макрону јер је изгубила веру у себе, а и остала без кредита поверења у сопственој партији. У Европи ће наредних година јачати позиције националних држава. Ушли смо у фазу преговора између влада унутар ЕУ. Управо оне ће надаље имати водећу улогу“

________________________________________________________________________

         ЈЕДНА од главних предности човека који напусти функцију шефа немачке дипломатије је што стекне – много више слободног времена.

         Зигмар Габријел само што се вратио из САД у којима је провео пуне четири недеље као доцент Харвардског универзитета, а управо у том време су одржани међуизбори за амерички Конгрес. Габријел је током те четири недеље много путовао по САД, понајвише по Западној Вирџинији у којој су неколико претходних деценија владале демократе.

         Међутим, на председничким изборима 2016-те Доналд Трамп је у тој држави убедљиво победио.

         „Трамп је сваког дана будио земљу својим емоцијама“ – рекао је Габријел у интервјуу главном уреднику Handelsblatt Свен Афхипеу (Sven Afhüppe).

         Открио је да је баш због Трампа написао књигу о Америци, коју је назвао „суперсилом-уцењивачицом“, о отуђивању Русије од Запада и о претендовању Кине на светску доминацију.

         Наслов Габријелове књиге је „Смена епоха у светској политици“, а он признаје да на Трампа гледа са помешаним осећањима: с једне стране – са усхићењем, а са друге – са ужасом:

         „Он напросто прекорачује преко свега што се досад сматрало правилним. Упркос свим теоријама, он грубо реализује све о чему је говорио у изборној кампањи“.

         Габриел са великом скепсом гледана дубоки раскол у америчком друштву. Он је у З. Вирџинији срео келнерицу која је раније радила у банци, а сада сваке недеље ради по шест дана по десет сати. Притом зарађује 1.350 долара, а само за медицинско осигурање мора да плати 375 долара.

         Он указује и да у многим регијама САД постоје велики проблеми са накротицима јер су лекари деценијама својим пацијентима давали опијате као лек, па многи од њих – кад им ти препарати постану прескупи – прелазе на хероин.

         Габријел сматра да се Трамп након међуизбора нашао у идеалној позицији. Ако закони које буде предлагао не буду прихватани – имаће прилику да прстом упре у демократе и додаје:

         „Он размишља искључиво у категоријама пријатељ-непријатељ и зна само за конфронтацију. То се посебно тиче Кине, друге велике силе 21. века. За Трампа је свет – арена и простор са препрекама“.

         По Габријеловом мишљењу, постепени силазак САД са главне сцене светске политике почео је још за владавине Барака Обаме, а сада вакуум који настаје покушавају да попуне Кина, Турска, Иран и Русија. Габријел у вези са тим указује:

         „То су у значајној мери ревизионистичке силе које теже да измене садашњи светски поредак. Све те земље инсистирају на мултилатералности à la carte» — и не желе глобалмне споразуме. А Европа ризикује да се на крају нађе у рукама аутократских владара“.

         Алтхипе је Габријелу на овом месту поставио питање: Али, зар Кина није одавно много опаснији противник?“

         Габријел гледа на ситуацију трезвено и прагматично и наглашава:

         „Кина има 1,3 милијарде становника и не жели да буде само тржиште за нас већ да игра важну политичку улогу у свету. То се одсад па надаље мора респектовати. Осим тога, Кина је једина земља са реалном геополитичком идејом — новим Путем свиле. Пре бих замерио нама што немамо никакву стратегију. У борби за инвестиције у Африци – немачка и Европа каскају за другима. Нама Африканци говоре – док нам ви, Европљани, изградите бициклистичку стазу – Кинези ће изградити пет аеродрома“.

         Габријел већ две деценије редовно посећује Кину и приметио је да се током последње деценије тамо изменио однос према Немачкој:

         „Кинези Европу никада нису узимали озбиљно, али је немачка била изузетак због својих технологија и економске улоге. Али, сада Кинези више не гледају на Немачку са усхићењем. И зато што је изгубила унутрашњу политичку стабилност. А колико су велике амбиције Кине, сведочи – вештачка интелигенција. Пекинг ће у ту сферу до 2030-те уложити 150 милијарди долара. А код нас се сматра сензацијом што у њу улажемо три милијарде долара, а Брисел додаје још две и по“.

         Габријел упозорава да Европска унија мора већ сада давати одговоре на изазове који долазе из Кине, штошта проверавати на себи. И по цену одређеног ризика.

         У супротном, уверен је донедавни шеф немачке дипломатије – „историчари ће време у којем живимо назвати временом испадања Европе из светске историје“.

         Габријел опомиње и Британце да не кидају све везе са ЕУ, уз овакво упозорење:

         „Британци верују у старо англо-америчко партнерство, али  Америка више никада неће бити оно што је била. Кроз неколико година већина Американаца неће бити европског већ азијског и афричког порекла. А за Британце је Европа једини јарбол у свету“.

         Габријел сматра да је Ангела Меркел реформисање ЕУ препустила Емануелу Макрону јер је изгубила веру у себе, а и остала без кредита поверења у сопственој партији. Он развој ситуације у ЕУ види овако:

         „У Европи ће наредних година јачати позиције националних држава. Ушли смо у фазу преговора између влада унутар ЕУ. Управо оне ће надаље имати водећу улогу“.