Foreign Affairs: Украјина не побеђује, али је то њено огромно достигнуће јер ће прећи у дефанзиву

УКРАЈИНА ЗА ЗАПАД НЕМА ДРУГИ СТАТУС И ЗНАЧАЈ ОСИМ КАО „АНТИ-РУСИЈА“

* Главни спољнополитички лист Америке сада сугерише Западу да финансира украјинску дефанзиву, да Кијев и даље подржава новцем и оружјем, не одустајући од економских ограничења против Москве

* FA отворено уверава да је продужено обуздавање Русије чак корисно и за Украјину и за Запад. Да, то не звучи привлачно као „сламање Путина“, али амерички лист уверава своје да ће Европи осигурати безбедност, а САД - очување светског поретка са њиховом неспоривом хегемонијом

* Свему је додата оцена да Украјина мање кошта Вашингтон него Вијетнам, Авганистан и Ирак. Плус, Кијев је најдемократскији партнер којег су САД икада имале, демократскији од Сајгона, Кабула и Багдада. Занимљиво: ко је био партнер Беле куће у Ираку, који су Американци претворили у стакленик за сазревање Исламске државе?

* Амерички политиколози у ствари отворено признају: Тараси и Миколе су јефтини. И предлажу да их САД користе док их не понестане

__________________________________________________________

        СВЕТИОНИК америчке спољнополитичке мисли, часопис Foreign Affairs, објавио је истински визионарски чланак са рецептом за украјинску победу.

        Лиана Фикс из Савета за спољне односе (CFR) и Мајкл Кимиџ из Центра за стратешке и међународне студије (CSIS) понудили су његовим читаоцима мапу пута за Кијев поуздану као швајцарски сатови.

        Било какви преговори, сматрају аутори, су бесмислени: Кремљ је уверен да се ситуација развија у корист Русије, која није претрпела значајну штету од западних санкција и досадашњег ратовања, а чак је способна да повећа војне издатке, док је Западу тешко одржати досадашњи ниво помоћи Кијеву, посебно у контексту ескалације на Блиском истоку. Међутим, двојац оваквом резоновању супротставља заиста занимљиву мисао.

        Тврди да ћорсокак на фронту уопште није проблем за Украјину, чак напротив – да је то огромно достигнуће. Наводе да тако треба и наставити и прећи у дефанзиву, а да Запад треба да и даље подржава Украјину новцем и оружјем и држећи економска ограничења против Москве.

        Аутори нуде и објашњења које је бриљантно у својој једноставности.

        „Победе у ратовима,“ наглашавају, „понекад дођу неочекивано“. Додуше, сами одмах тврде да Кијев у догледно време неће доћи ни до блиставих победа, ни до јаке преговарачке позиције.

        Па, где је ту пријатна неочекиваност?

        Штавише, чак и наговештаји да је победа близу могу створити утисак да Украјина није у стању да се носи са тако тривијалним задатком као што је сламање руске војне силе.

        FA чак сугерише да је продужено обуздавање Русије чак корисно и за Украјину и за Запад. Да, то не звучи привлачно као „сламање Путина“, али Европи осигурава безбедност, а САД - очување светског поретка са њиховом неспоривом хегемонијом.

        Свему је додата оцена да Украјина мање кошта Вашингтон него Вијетнам, Авганистан и Ирак. Плус, Кијев је најдемократскији партнер којег су САД икада имале, демократскији од Сајгона, Кабула и Багдада.

        Занимљиво: ко је био партнер Беле куће у Ираку, који су Американци претворили у стакленик за сазревање Исламске државе?

        Амерички политиколози у ствари - а у томе и лежи револуционарност чланка - отворено признају: Тараси и Миколе су јефтини. И предлажу да их САД користе док их не понестане.

        Очито: Украјина сада званично нема други статус и значај осим као „анти-Русија“.

        Фикс и Кимиџ представљају нападе на Крим као главни успех Кијева. И предлажу да терористички напади на полуострво буду настављени.

        Заправо, траже да се Украјинци помире са сукобом исцрпљивања, коме се не назире крај и у коме нема могућности за победу...

        Мислим да је Черчил једном рекао: „Ако пролазите кроз пакао, наставите“.

         Само, времена се мењају и сада западни господари захтевају да се Украјинци задрже у паклу.