Ципис: Настаје Велики Израел, само је питање – да ли силом или нагодбом са Палестинцима

„ШИРЕЊЕ ТЕРИТОРИЈЕ ИЗРАЕЛА ЈЕ НЕИЗБЕЖНО – ОКО КОНЦЕПТА СЕ ТУКУ ДВЕ ЈЕВРЕЈСКЕ ОПЦИЈЕ“

* Доктор политичких наука из Тел Авива Сајмон ЦИПИС: Постоји опција стварања једне велике палестинско-израелске државе.  Палестинска држава ће у тој варијанти апсорбовати Израел, а Израел ће апсорбовати Палестину. То ће бити једна држава за два народа, територија ће се удвостручити за оба. Можда ће тим територијама бити додата тампон зона до реке Литани у јужном Либану

* „Нетањахуова влада жели велики Израел силом. Жели да уз помоћ војске припоји Газу, западну обалу реке Јордан и јужни Либан. Израел би остао чисто јеврејска држава, а Палестинци и Либанци избачени из ње. У току је рат између ове две опције, иза којих стоје два блока: неоционистички радикали на власти и демократска опозиција, спремна да жртвује „јеврејство“ Израела да би спречила крвопролиће“

__________________________________________________________

           ШИРЕЊЕ територије Израела је неизбежно, само је питање како ће се то догодити јер постоје два потпуно супротстављена сценарија – изјавио доктор политичких наука из Тел Авива Сајмон Ципис.

           Објаснио је: „Постоји опција стварања једне велике палестинско-израелске државе. То јест, палестинска држава ће у тој варијанти апсорбовати Израел, а Израел ће апсорбовати Палестину. То ће бити једна држава за два народа, територија ће се удвостручити за оба. Можда ће овим територијама бити додата тампон зона до реке Литани у јужном Либану. Све то ће постати територија Израела.

           - Ово је мање крвава опција коју траже левичарске демократе. Они су сада у опозицији и демонстрирају против Нетањахуа. И америчка Демократска партија позива на исто. Проблем са овом опцијом што подразумева – укидање Израела као чисто јеврејске државе. Такав велики Израел више не би био ционистички Израел, већ земља у којој живе два народа. Јеврејски идентитет би био растворен, можда и делом изгубљен. А данас је Израел земља само за Јевреје.

           Ципис другу опцију скицира овако:

           „Нетањахуова влада жели велики Израел силом. Жели да уз помоћ војске припоји Газу, западну обалу реке Јордан и јужни Либан.

           Израел би остао чисто јеврејска држава, а Палестинци и Либанци избачени из ње.

           - У току је рат између ове две опције, иза којих стоје два блока: неоционистички радикали на власти и демократска опозиција, спремна да жртвује „јеврејство“ Израела да би спречила крвопролиће.

           Нетањахуова радикална опција је вероватнија. Из  једноставног разлога: сада су на власти у коалицији са њим они кругови који настоје да заузму територије силом.

           - Данас у владајућој коалицији у Тел Авиву постоје две групе: блок религиозних ултраортодокса који поздрављају рат јер претпостављају да ће армија заузети Јерусалим и преузети Храмовну гору за изградњу Трећег храма. Друга сила - неоционистички радикали - желе да прошире границе Израела толико да поново створе Велики Израел.

           Обе ове силе ослањају се првенствено на пророчанства која су нам остала у религиозној литератури, а све остало што се дешава у реалном времену за њих није толико значајно.

            Ципис закључује: Да крајња десница у Нетањахуовој влади држи мање од половине власти, онда би се могло говорити о сукобу идеја и тражењу оптималних решења. Али, Генералштаб, Мосад и све остало подређено је ултрадесници. Левим демократама преостаје само једна опција: да изврше притисак на УН и Бајденову администрацију, а преко ње и на Европску унију, да се што пре у Генералној скупштини УН изгласа резолуција о Палестини.