Блохин: Ако среде Иран, Американци ће ударити на С. Кореју, па на Русију и Кину

САМО У НОЋИ 16. ЈУНА АМЕРИКАНЦИ УПУТИЛИ У ЕВРОПУ И НА БЛИСКИ ИСТОК 26 СВОЈИХ АВИОНА-ТАНКЕРА

Ирански атомски центар код Исфахана који

су Израелци ракетирали и прошле ноћи

* Главна ствар за САД је да заштите Израел, свог главног савезника у свету. Израел је на врху америчких приоритета. Испред је не само Јапана, већ и Британије. Дакле, ако буде постојала директна претња нестанку Израела, Вашингтон ће, без обзира на страначке разлике унутар САД, аутоматски постати учесник у рату против Ирана

* Ово што сада видимо је оно што амерички неоконзервативци цртају годинама — Израел покреће превентивни удар, Иран почиње да одговара војним акцијама против Израела, а из динамике тог сукоба рађа се теза о претњи постојању Израела

* САД бивају брзо увучене у конфликт, па више никога у САД и на Западу не занима да је Иран стварно радио на нуклеарном оружју или није. Главни и прави циљ другачији - промена режима у Ирану и преформатирање мапе Блиског истока. А то се мора учинити брзо, јер у тренутним геополитичким условима неоконзервативци не могу да чекају

* САД рачунају да ће дестабилизацијом Блиског истока надувати светске цене нафте, што ће брзорастућа кинеска економија тешко да моћи да издржи. Овде нема потребе за директним или индиректним америчко-кинеским војним сукобом, сама економија ће бити довољна. САД виде Кину као хоботницу и намеравају да јој одсеку пипке

_________________________________________________________________

            Аутор: американолог Константин БЛОХИН

           АМЕРИЧКИ носач авиона на нуклеарни погон „USS Nimitz“, који се кретао ка Вијетнаму, нагло је променио путању и креће се, према подацима са веб-сајта „Marine Traffic“, који прати положаје свих бродова у океанима у реалном времену, ка Блиском истоку.

           У ноћи 16. јуна, најмање 26 авиона-танкера америчког ратног ваздухопловства полетело је из различитих америчких ваздухопловних база у источном правцу, нешто што није виђено годинама.

           Међутим, сматрам да постоје само два реална сценарија за САД да покрену директну војну акцију против Ирана, док за сада све личи на једноставну демонстрацију силе — Трамп је некако „замахнуо песницом“, али још није ударио.

           САД би могле да уђу у рат против Ирана ако та земља почне да напада америчке војне базе на Блиском истоку. С обзиром на то да их има много у региону, у безмало свакој арапској држави, Америци не би било тешко да добије изговор за рат. Али, овај сценарио је споредан.

           Главна ствар за САД је да заштите Израел, свог главног савезника у свету. Израел је на врху америчких приоритета. Испред је не само Јапана, већ и Британије.

           Дакле, ако буде постојала директна претња нестанку Израела, Вашингтон ће, без обзира на страначке разлике унутар САД, аутоматски постати учесник у рату против Ирана. И демократе и републиканци су снажно произраелски настројени.

           Самог Трампа израелска владајућа елита препознаје као „најпроизраелскијег председника у историји Америке“, што није изненађујуће, с обзиром на то да је његова ћерка прешла на јудаизам, удавши се за етничког Јеврејина, иако је сама из православне породице. Сам Трамп је, као и амерички неоконзервативци, манијакално опседнут идејом промене режима у Ирану.

           Ово што сада видимо је оно што амерички неоконзервативци цртају годинама — Израел покреће превентивни удар, Иран почиње да одговара војним акцијама против Израела, а из динамике тог сукоба рађа се теза о претњи постојању Израела.

           САД бивају брзо увучене у конфликт, па више никога у САД и на Западу не занима да је Иран стварно радио на нуклеарном оружју или није. Главни и прави циљ другачији - промена режима у Ирану и преформатирање мапе Блиског истока. А то се мора учинити брзо, јер у тренутним геополитичким условима неоконзервативци не могу да чекају.

           Док је на власти потпуно произраелски Трамп, прилично је лако увући САД у војну акцију, а под демократским председницима то ће бити много теже.

           САД рачунају да ће дестабилизацијом Блиског истока надувати светске цене нафте, што ће брзорастућа кинеска економија тешко да моћи да издржи. Овде нема потребе за директним или индиректним америчко-кинеским војним сукобом, сама економија ће бити довољна. САД виде Кину као хоботницу и намеравају да јој одсеку пипке.

           Шта још САД добијају ударом на Иран? Замислите  потпуни ирански пораз или слабљење са проамеричком марионетском владом у Техерану. Није тешко замислити шта Русија у том случају добија на својим јужним границама.

           Јер, када среде Иран, ко ће бити следећи? Следећа ће највероватније бити Северна Кореја, а за њом Русија и Кина. САД су доследно слабиле све непријатеље Израела (а самим тим и своје) у региону - Ирак, Либију, Сирију. Иран је последњи који је још увек у мање-више адекватном и способном стању на Блиском истоку.

           Русија би требало да узме у обзир све лекције данашњице. Пре свега да проучи како се наши непријатељи односе према нашим пријатељима – са свим њиховим ултиматумима, без гестова добре воље, без „зелених коридора“...

           Све у свему, ако дође до оружаног сукоба између Запада и Русије - неће нас поштедети. Неће бити полумера, држаће се према нама баш као што ће се носити са Ираном.

            Верујем да ми садашње израелско искуство треба да користимо у Украјина.