Блинкен оптужио Русију и Кину да измишљају „пад Америке“

ТВРДИ ДА МОСКВА И ПЕКИНГ УБЕЂУЈУ ДРУГЕ ЗЕМЉЕ ДА ИМ ЈЕ БОЉЕ ДА СЕ ОСЛАЊАЈУ НА ЊИХ

* Америчка финансијска и економска моћ и даље је супериорнија од кинеске, а оружане снаге САД су још моћније од руских. Укупни геополитички утицај Сједињених Држава је и даље огроман, али свет ипак све брже клизи из америчких прстију

* Нико не зна колико ће Сједињеним Државама требати да `падну` - десет или тридесет година, али тај процес је неизбежан. Наравно, све ово време Сједињене Државе ће остати најјача светска сила, па чак и покушавати да задрже уједињени Запад под својом контролом. Односно, САД ће, у сваком случају, и даље бити број један на светској сцени. Али, што буду слабије без одрицања од свог месијанства – то ће бити опасније за све“

* И Кина и Русија разумеју опасност, па је и њима потребан регулисани сумрак америчке ере, а не њен неконтролисани колапс. Поготово им није потребан рат са падајућим хегемоном

______________________________________________________

       Аутор: Петар АКОПОВ, РИА Новости

       АМЕРИКА се потпуно запетљала у сопственјој стратегији према Кини и Русији.

       Амерички државни секретар Ентони Блинкен жали на Москву и Пекинг, тврдећи да лажу о Сједињеним Државама, јер желе да их дискредитују као велику силу:

       "Власти Кине и Русије - између осталих - доказују, и јавно и разговорима у ужем кругу, да су Сједињене Државе у опадању и да је боље повезивати своју будућност са њиховом ауторитарном визијом света него са нашом демократском. Ми <. ..> целим низом мера показујемо да смо и даље изузетно јака земља, чак по најразличитијим мерилима. "

       Наводећи предности Сједињених Држава, Блинкен је указао на мрежу америчких савеза и партнерстава са другим земљама која је `без премца`, на америчке оружане снаге које су најмоћније и борбено најспремније на планети“.

       Блинкен је истовремено ипак признао да конкуренти постепено потискују Сједињене Државе на светској сцени и да САД треба да и даље улажу у „унутрашњу обнову“, јер су пале на 13. место у свету по квалитету инфраструктуре и на девето место по улагању у иновације сразмерно бруто производу (Трамп је због овога позивао „Учинимо Америку поново великом“ - зашто су га онда убијали у појам?).

       Понављајући Бајденове речи, Блинкен се пожалио и да је „демократија тренутно угрожена широм света јер су ауторитарност и национализми у порасту“. Додао је да „САД свакодневно воде узвишену борбу за политичке слободе и људска права“.

       Ово значи да нико у Вашингтону неће одустати од аспирација на глобалну доминацију, али да признају да имају унутрашње проблеме. Међутим, притом из неког разлога истовремено оптужују Москву и Пекинг за дискредитацију америчке моћи.

       Само, какав значај може имати кампања против Сједињених Држава ако је Америка и даље јака и сигурна у своју мисију?

       Чињеница је да није јака и није сигурна у себе.

       Да, америчка финансијска и економска моћ и даље је супериорнија од кинеске, а оружане снаге САД су још моћније од руских. Укупни геополитички утицај Сједињених Држава је и даље огроман, али свет ипак све брже клизи из америчких прстију.

       Не зато што Русија и Кина свима говоре колико су Американци слаби, већ зато што цео свет то види својим очима.

       Сви виде кризу америчке глобалне стратегије, виде да се - свет на амерички начин се није догодио. Виде и неуспех покушаја реструктурирања тее стратегије.

       Виде и унутарамеричку кризу чији је један од симптома и то што се Вашингтон почео жалити на руске и кинеске интриге. Прво су мета били хакери и мешање у америчке изборе (против Русије), па нелојална конкуренција у светској трговини и економији (против Кине), а сада се из Вашингтона жале да Кина и Русија говоре осталима о америчком паду.

       „Не верујте им, нисмо слаби, јаки смо“, узвраћају из Вашингтона - што је већ смешно.

       Утолико више што Москва и Пекинг никоме не говоре о америчкој кризи - то сви ионако знају.

       Русија и Кина граде нови светски поредак, наштимавајући нови однос снага.

       „САД у опадању“ – то није жеља Русије и Кине, то је стварност.

       Нико не зна колико ће Сједињеним Државама требати да `падну` - десет или тридесет година, али тај процес је неизбежан.

       Наравно, све ово време Сједињене Државе ће остати најјача светска сила, па чак и покушавати да задрже уједињени Запад под својом контролом. Односно, САД ће, у сваком случају, и даље бити број један на светској сцени.

       Али, што буду слабије без одрицања од свог месијанства – то ће бити опасније за све, укључујући и сопствено становништво.

       Уосталом, САД одавно више нису национална држава, већ тачка за `монтажу` глобалног атлантистичког пројекта.

       И Кина и Русија разумеју опасност, па је и њима потребан регулисани сумрак америчке ере, а не њен неконтролисани колапс.

       Поготово им није потребан рат са падајућим хегемоном.