Америку покреће вера да ће вишемилијардна улагања у вештачку интелигенцију доносити колосалне профите

АКО ЈЕ КИНА УЧИНИ ШИРОКО ДОСТУПНОМ И ЈЕФТИНОМ – ДОМИНАЦИЈА СИЛИЦИЈУМСКЕ ДОЛИНЕ БИЋЕ ПОТКОПАНА

* Кинеске лабораторије за вештачку интелигенцију теже да прате америчке у перформансама, док их значајно надмашују по цени и отворености. DeepSeek је некада пореметио тржишта, али сада је кинески успех постао уобичајен

* У јуну 2026. године, лабораторија Zhipu са седиштем у Пекингу (позната и као Z.ai) представила је свој најновији систем, GLM-5.2, са намером да напредну интелигенцију учини јавно доступном. Готово истовремено, Moonshot AI је лансирао свој модел Kimi-K3, а технолошки гигант Alibaba је најавио Qwen 3.8

* По сложености модела кинеске иновације надмашују већину познатих конкурената. Kimi-K3 има 2,8 билиона параметара, што га чини највећим светским системом вештачке интелигенције отвореног кода. Alibabin Qwen 3.8 ради са 2,4 билиона параметара. Али, главна разлика је у ценама. Милион токена за Z.ai-јев GLM-5.2 модел кошта 1,92 долара, док Anthropic наплаћује 50 долара за свој водећи модел Claude Fable 5. То је 25 пута више

* DeepSeek Lab спроводи још агресивнију политику, објављујући смањење цена токена за свој API за 75%. Његов DeepSeek-V4 Flash модел нуди цене које коришћење кинеског система чине 1/34 трошкова америчких конкурената... Размере колапса могле би бити велике. У јануару 2025. године је објављивање модела DeepSeek R1 обрисало билион долара са америчких берзи у једном дану, а то је можда бити само проба за гори сценарио

__________________________________________________________________

             ТРЖИШНА капитализација највећих америчких технолошких компанија наставља да обара рекорде, подржавајући целокупно америчко тржиште акција.

             Једини покретач раста је поверење инвеститора да ће вишемилијардна улагања у вештачку интелигенцију донети колосалне профите у блиској будућности. Али,  кинески програмери лансирају један модел неуронске мреже за другим који су много јефтинији од америчких, а уз то су и отвореног кода.

             Зато је скупоћа кључни проблем америчког сектора вештачке интелигенције.

             У економији вештачке интелигенције, основна јединица плаћања је токен - фрагмент текста или кода који обрађује модел. Генерални директор Нвидије, Јенсен Хуанг, назвао је токен новом робом, јер је основа за одређивање цена свих услуга вештачке интелигенције за програмере и пословне клијенте, док редовни корисници обично плаћају фиксну цену претплате.

             Донедавно, највећи део тржишта чинили су четботови са питањима и одговорима. Потрошња токена била је релативно мала. Али, сада се индустрија пребацује на вештачку интелигенцију засновану на „агентима“ који не генеришу само текст јер самостално обављају сложене, вишестепене задатке: пишу код, истражују тржишта, управљају базама података и интерагују са спољним апликацијама без људске интервенције.

             Ову транзицију прати брзи пораст потрошње рачунарских ресурса. Према заједничким прорачунима истраживача са МИТ-а (Масачусетски институт за технологију), Станфорда и Google DeepMind-а, ​​завршетак једног сложеног агентског задатка захтева до 3.500 пута више токена него једноставан логички одговор у чет-боту.

             Типичан разговор може се завршити за неколико хиљада токена, док аутономни агент који пише софтвер или врши анализу тржишта тренутно троши милионе.

             Програмери агената вештачке интелигенције већ троше стотине милиона токена дневно.

             Цена милиона токена постаје одлучујући фактор за свако технолошко предузеће. И управо у тој области кинески програмери нуде услове који америчке моделе чине мање конкурентним.

             Кинеске лабораторије за вештачку интелигенцију теже да прате америчке у перформансама, док их значајно надмашују по цени и отворености. DeepSeek је некада пореметио тржишта, али сада је кинески успех постао уобичајен.

             У јуну 2026. године, лабораторија Zhipu са седиштем у Пекингу (позната и као Z.ai) представила је свој најновији систем, GLM-5.2, са намером да напредну интелигенцију учини јавно доступном. Готово истовремено, Moonshot AI је лансирао свој модел Kimi-K3, а технолошки гигант Alibaba је најавио Qwen 3.8.

             Све је ово прилично импресивно. По сложености модела кинеске иновације надмашују већину познатих конкурената. Kimi-K3 има 2,8 билиона параметара, што га чини највећим светским системом вештачке интелигенције отвореног кода. Alibabin Qwen 3.8 ради са 2,4 билиона параметара. Амерички лидери у индустрији, OpenAI и Anthropic, више воле да ове податке држе у тајности.

             Али, главна разлика лежи у ценама. Милион токена за Z.ai-јев GLM-5.2 модел кошта 1,92 долара, док Anthropic наплаћује 50 долара за свој водећи модел Claude Fable 5. То је 25 пута више.

             DeepSeek Lab спроводи још агресивнију политику, објављујући смањење цена токена за свој API за 75%. Његов DeepSeek-V4 Flash модел нуди цене које коришћење кинеског система чине 1/34 трошкова америчких конкурената.

             Истраживачка компанија Artificial Analysis спровела је тестирање стреса при решавању 657 сложених канцеларијских и административних задатака који захтевају огромну потрошњу токена. Резултати су били изванредни.

             Одрађивање тих задатака на Anthropic-овом Opus 4.8 моделу коштало је 1.000 долара, док је коришћење Z.ai-јевог GLM-5.2 коштало 270 долара. А на DeepSeek-V4 Flash -  само 14 долара.

             Најновији кинески модел, Kimi-K3, не само да је показао изузетну приступачност, већ је и надмашио Anthropic-ов Fable 5 по броју успешно решених задатака без грешака, коштајући купца три пута мање.

             Ширење кинеског софтвера подржавају и акције америчке администрације.

             Тежећи да заштити америчку технолошку супериорност, Бела кућа је 12. јуна 2026. године забранила особама које нису становници САД да користе напредни Anthropic-ов модел Claude Fable 5. По први пут, приступ комерцијалној вештачкој интелигенцији је блокиран владином одлуком.

             Реакција је била огромна. Компаније широм света су схватиле опасност од потпуне зависности од америчких власничких система, чији приступ може бити опозван у било ком тренутку. У том контексту, кинески модели отвореног кода, чији су параметри јавно доступни за преузимање и локализацију, изгледају као сигурно уточиште.

             Чак и америчке корпорације почињу да преиспитују своје стратегије. Према платформи за плаћање Ramp, број компанија које плаћају DeepSeek услуге у САД нагло расте. Microsoft већ истражује могућност интеграције кинеских модела у свог канцеларијског асистента Copilot, због превисоких трошкова коришћења америчких система.

             Пекинг вешто искоришћава предност трошкова својих модела за геополитички утицај.

             На Светској конференцији о вештачкој интелигенцији у Шангају, кинески председник Си Ђинпинг је најавио стварање центара за сарадњу у области вештачке интелигенције у оквиру шест регионалних организација које покривају практично цео глобални Југ.

             За земље у развоју које теже модернизацији, али немају буџете од милијарду долара, јефтина кинеска вештачка интелигенција отвореног кода постаје једино решење.

             Часопис Nature објавио је да истраживачи широм света масовно прелазе на кинеске моделе отвореног кода (Qwen, GLM, DeepSeek). Они су моћни, бесплатни и веома јефтини и могу се покретати на локалном хардверу, потпуно ослобађајући истраживачке групе од контроле извоза САД.

             За Русију је кинески отворени код је постао кључни фактор за опстанак домаће индустрије вештачке интелигенције. Не могући легално да користе затворене моделе од OpenAI или Google-а, руски програмери и велике корпорације активно преузимају моделе отвореног кода са кинеских система, додатно их обучавајући на сопственим подацима како би креирали суверене корпоративне платформе. То им омогућава да одрже темпо економске дигитализације упркос озбиљним хардверским ограничењима.

             За Волстрит, цела ситуација представља озбиљну претњу. Тржишна капитализација америчких технолошких гиганата је надувана очекивањима да ће моћи да продају вештачку интелигенцију по високим ценама у покушају да надокнаде своје инвестиције од трилион долара у Нвидијине чипове и изградњу дата центара.

             Ако Кина учини основну интелигенцију широко доступном и веома јефтином, профитабилност америчких предузећа за вештачку интелигенцију ће опасти, а доминација Силицијумске долине би могла бити поткопана.

             Размере колапса могле би бити велике. У јануару 2025. године је објављивање модела DeepSeek R1 обрисало билион долара са америчких берзи у једном дану, а то је можда бити само проба за гори сценарио.

             Упркос озбиљности претње, вероватноћа потпуне катастрофе за америчку индустрију вештачке интелигенције, а самим тим и (у данашње време) берзу, донекле је преувеличана. Постоји низ баријера које ће у многим случајевима бити практично немогуће превазићи.

             Прва је корпоративна безбедност и регулатива.

             Велика западна предузећа (банке, здравствене корпорације, војно-индустријски комплекс) никада неће интегрисати моделе створене у Кини у своје затворене системе. Ризици скривених задњих врата, цурења података и потпуних забрана од стране регулатора САД и ЕУ потпуно одвајају кинески отворени код од премијум корпоративног сегмента развијених земаља. Ако би неко покушао такав потез, могао би се суочити са контром из Вашингтона.

             Чак и најмоћније корпорације плаше се политичких лидера, посебно на терену националне безбедности.