Петом октобру и Западу није било по вољи да Пинтер, Хандке и Зиновјев бране ни Милошевића ни Србију ни Истину

У СРБИЈИ СЕ ФАКТИЧКИ ТЕК САДА ПОЈАВИО ARTISTS APPEAL ИЗ 2004. ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА  

* Ако правосуђе није праведно, ако је тужилаштво прогонитељ, ако се међународно право гази да би се наметнуло „међународно право“ - онда заиста живимо у свету дистопије из Орвелове „1984“

* Импликације ове вапијуће употребе „политике силе“ иду много даље од неправедног суђења Слободану Милошевићу: „нови светски поредак“, који се сада примењује, нехуман је и неподношљив

* Неподношљиво је да судови служе да оправдају убијање цивила, рушење суверене земље и демонизацију и утамничење лидера те земље

__________________________________________________________________

        ВЕЋ више од две године, Слободану Милошевићу суди Међународни кривични трибунал за бившу Југославију (МКТЈ), установа Савета Безбедности УН сумњиве легалности, са 66 тачака оптужнице за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид.

        Више од 500.000 страница докумената и 5000 видео касета уведени су као доказни материјал од стране тужилаштва.

        Било је више од 300 дана суђења. Сведочило је више од 300 сведока.

        Стенограм досадашњег суђења има близу 33.000 страница. Ипак, уз све то време и напоре, тужилаштво није успело да прикаже било какав значајан или убедљив доказ било каквог кривичног дела или намере председника Милошевића.

Харолд Пинтер

        Напротив, показало се да су неки сведоци тужилаштва били принуђени да лажу под заклетвом, док су други то чинили добровољно.

        Бившем команданту НАТО Веслију Кларку је дозвољено, кршењем принципа јавног суђења, да сведочи без присуства јавности, док је Вашингтону омогућено да захтева уклањање из записника било којег дела његовог сведочења, ако процени да би тај део могао штетити интересима САД.

        Председник Милошевић је оптужен током 78 дана непрекидног бомбардовања Југославије од стране снага НАТО на челу са САД, уз коришћење касетних бомби и осиромашеног уранијума, са покушајем убиства Милошевића бомбардовањем његове резиденције, са убијањем хиљада цивила и изазивањем штете од више милијарди долара инфраструктури земље.

        Овај нелегални чин необјављеног рата изведен је уз јасно кршење Повеље НАТО, Повеље УН и међународног права. Ипак, ни Весли Кларк ни лидери земаља НАТО нису били оптужени за злочине, већ Слободан Милошевић.

        Процес који МКТЈ води против Слободана Милошевића, као што велики и све већи број светских правника јавно тврди, не поштује ни принципе, па чак ни привид правосуђа.

        Према Ремзи Кларку, ранијем државном тужиоцу САД, „овај спектакл велике навале безбројног тима тужилаштва са огромним ресурсима, усмерене против човека који се сам брани, лишеног сваке ефективне помоћи, јер су његове присталице свуда изложене нападима, а он губи здравље од непрекидног напора – то је потпуно одсуство фер плеја, то је криминални прогон“.

Петер Хандке на Косову и Метохији

        И сада пошто је председавајући судија Ричард Меј поднео оставку из здравствених разлога, изгледа неизбежно и унапред одлучено, да ће се процес ипак наставити, упркос практичној немогућности да нови судија изађе на крај са планином досад презентованог доказног материјала.

        Ако правосуђе није праведно, ако је тужилаштво прогонитељ, ако се међународно право гази да би се „наметнуло међународно право“, онда ми заиста живимо у свету дистопије из Орвелове „1984“.

        Силеџија из комшилука је одлучио да је цео свет његово двориште.

        Импликације ове вапијуће употребе „политике силе“ иду много даље од неправедног суђења Слободану Милошевићу: „нови светски поредак“ који се сада примењује је нехуман и неподношљив.

        Шта се може учинити да се промени ово окрутно и криминално стање ствари?

        Сетимо се да је недавно 15 милиона људи марширало истог дана у протестној акцији међународне солидарности – да кажу „НЕ“ илегалном рату Бушове хунте против Ирака. Време је за нови такав гест. Јер, ако се ово суђење настави, тријумфоваће травестија над правдом, сила над принципима, лаж над истином.

Александар Зиновјев

        Многи осећају да збир тих чинова представља државни тероризам против практично незаштићене земље и њеног легално изабраног председника.

        Наш посао као уметника је да ширимо хоризонте, да будемо хуманији и да ширимо човекољубље. И да стварамо. Рушење је за нас неподношљиво.

        Неподношљиво је да судови служе да оправдају убијање цивила, рушење суверене земље и демонизацију и утамничење лидера те земље.

        Хајде да створимо масовни израз нашег човекољубља.

        Сада је тренутак да се чујемо гласно и јасно, у јавној осуди ове неправде.

        Позивамо вас да удружите напоре са Међународним комитетом за одбрану Слободана Милошевића!

март-април 2004.

Монтреал-Њујорк-Москва-Париз

 

ПОТПИСНИЦИ:

Роберт Диксон, песник (добитник награде генералног гувернера за поезију на француском 2002), Канада

Харолд Пинтер, драмски писац, Велика Британија

Петер Хандке, писац, Аустрија/Француска

Александар Зиновјев, писац, философ, Русија

Валериј Ганичев, писац (председник Савеза писаца Русије), Русија

Вјачеслав Кликов, скулптор (председник Међународног фонда словенске писмености и културе), Русија

Димитри Аналис, песник, Грчка/Француска

Валентин Распутин, писац, Русија

Фулвио Грималди, филмски аутор, новинар, Италија

Владимир Костров, песник (добитник награда Тјутчева и Буњина), Русија

Нађа Тешић, писац, Југославија/САД

Ролф Бекер, глумац, Немачка

Милош Раичковић, композитор, Југославија/САД

Алан Мандел, позоришни уметник, САД

Мик Колинск, позоришни уметник, САД/Француска

Џон Степлинг, сценариста, драмски писац, САД/Пољска

Џозеф Гудрич, драмски писац, САД

Годфред Луис-Јенсен, архитекта, Данска

Дејвид Морган, песник, Канада

Лариса Критскаја, композитор, новинар, Русија/САД

Катарина Костић, песник, писац, Канада

Паоло Теобалдели, писац, философ, Италија

Седерик Мишо, фотограф, Нови Онтарио, Канада

Николај Петев, писац (председник Савеза писаца Бугарске), Бугарска

Лучезар Еленков, писац, Бугарска

Рашко Стојков, писац, Бугарска

Елена Алекова, писац, Бугарска

Наташа Манолова, писац, Бугарска

Димитар Точев, писац, Бугарска

Димитар Бежански, писац, Бугарска

Борислав Пејчев, писац, Бугарска

Анжел Вагенштајн, сценариста, Бугарска

Бенжамен Варон, писац, философ, Бугарска

Луна Давидова, глумица, Бугарска

Венцеслав Кисов, глумац, Бугарска

Снежана Барова, пијаниста, Бугарска

Антоанет Мартенс, сликар, луткар, Канада

Пил Ленау, писац, Данска

Милосав Попадић, писац и преводилац, Шведска

Џенифер Витал, компјутерски уметник, Викторија, Канада

          Превео: В.К.

 

Пинтер добио Нобела за књижевност

након потписивања Апела уметника

        РОБЕРТ Диксон, Александар Зиновјев и Харолд Пинтер преминули су недуго после Слободана Милошевића - Диксон 2007, Зиновјев исте године када и некадашњи председник Србије - 2006, а Пинтер 2008.

        Међу живима није више ни Валентин Распутин.

        Пинтер je добио Нобелову награду за књижевност 2005, само годину дана након што је потписао "Апел уметника за Слободона Милошевића".

        Овај Британац, као и Петер Хандке, добитник Нобела за књижевност за 2019-ту, важио је за искреног пријатеља српског народа и борца за правду и истину.