Живот ће у Свемиру нестати кроз приближно 100 билиона година

АМЕРИЧКИ И ЈУЖНОКОРЕЈСК НАУЧНИЦИ ПОНУДИЛИ НОВУ ТЕОРИЈУ ЕВОЛУЦИЈЕ ПОСЛЕ ВЕЛИКОГ ПРАСКА

• Тврде да се број типова честица у Свемиру мери хиљадама билиона. А то – по њиховом мишљењу – значи да постоји исто толики број „верзија Стандардног модела“ и да се оне међусобно разликују по маси честица
• Aбрахам ЛОЕБ, из Харвард-Смитсоновског астрофизичког центра у Кембриџу (САД): „Када људи размишљају о томе када се највероватније може појавити живот, они наивно мисле да је та епоха већ наступила. Али, то није тако. По нашим истраживањима, шансе за појаву живота биће у Свемиру много веће у далекој будућности“

          АСТРОФИЗИЧАРИ из Сједињених Држава и Јужне Кореје лансирали су нову „теоријску варијанту еволуције Свемира након Великог праска“ – објавио је New Scientist.

          Према новој теорији, у Свемиру је после Великог праска постојала „хипотетичка честица рехеатон која се распала на мноштво других пре него што је видљиви свет постао хладнији“, а његова глобална геометрија „спљоштена“.

          Амерички и јужнокорејски научници тврде да се број типова честица мери хиљадама билиона.

          А то – по њиховом мишљењу – значи да у Свемиру постоји исто толики број „верзија Стандардног модела“ и да се оне међусобно разликују по маси честица.

          Истовремено се појавила и нова теорија: због чега нема разумног живота у околини наше Земље.

Абрахам Лоеб

          У часопису Journal of Cosmology and Astroparticle Physics појавио се текст у којем се износи претпоставка да се живот на нашој планети можда појавио „прерано по мерилима космологије и законима еволуције Свемира“.

          Један од његових аутора – Абрахам Лоеб, из Харвард-Смитсоновског астрофизичког центра у Кембриџу (САД) – објаснио је:

          „Када људи размишљају о томе када се највероватније може појавити живот, они наивно мисле да је та епоха већ наступила. Али, то није тако. По нашим истраживањима, шансе за појаву живота биће у Свемиру много веће у далекој будућности.

          Лоеб и његове колеге тврде да су се услови за појаву живота могли прво појавити на такозваним „дијамантским планетама“, састављеним искључиво од угљеника и других лаких елемената. Већ 30-40 милиона година после Великог Праска.

          По њиховим прорачунима, живот ће у Свемиру нестати кроз приближно 100 билиона година – кад се угасе последње звезде. Црвени патуљци.