Тамна материја крије паралелни универзум?

ДЕТЕКТОР КОСМИЧКИХ ЗРАКА НА МЕЂУНАРОДНОЈ СВЕМИРСКОЈ СТАНИЦИ НАИШАО НА ПРВЕ ТРАГОВЕ ЊЕНОГ ПОСТОЈАЊА

• Иза тамне материје могао би да се крије паралелни свет где се дешавају јако интересантне ствари. То би такође могло да значи да је природа знатно богатија него што то ми мислимо, наглашава Џејмс Булок са Универзитета у Калифорнији
• Физичарка Полињ Гањон: Откривање тамне материје би било невероватно откриће, нешто попут откривања потпуно новог континента. То би нам заиста отворило врата потпуно новог света
• Главно питање је зашто тамна материја има шест пута већу енергију од обичне материје, истиче Лиса Рандал са Универзитета Харвард, наводећи да би то могао да буде знак да постоји нека друга интеракција коју ми не можемо да детектујемо

         НАУЧНИЦИ до сада нису успели да потврде постојање тамне материје упркос експерименту вредном 2 милијарде долара који је спроведен на Међународној свемирској станици. Међутим, нова теорија тврди да би тамна материја могла да скрива паралелни универзум који би могао да у потпуности промени начин на који схватамо свемир.

         „Иза тамне материје могао би да се крије паралелни свет где се дешавају јако интересантне ствари. То би такође могло да значи да је природа знатно богатија него што то ми мислимо“, наглашава Џејмс Булок са Универзитета у Калифорнији.
Почетком месеца интернационални тим научника изјавио је да је детектор космичких зрака на Међународној свемирској станици наишао на прве трагове постојања тамне материје.

         Физичарка Полињ Гањон изјавила је да би експеримент могао да промени начин на који схватамо универзум.

         „Откривање тамне материје би било невероватно откриће, нешто попут откривања потпуно новог континента. То би нам заиста отворило врата потпуно новог света“, изјавила је она.

         Тамна материја представља изазов за тзв. Стандардни модел физике који нам помаже у идентификацији честица и сила које утичу на наш свакодневни живот, али је недовољан за разумевање целокупног космоса.

         Стандардни модел нам, на пример, не објашњава гравитацију и описује свега четири или пет одсто материје у универзуму.

         Остало су тамна материја, која чини 23 одсто космоса, и тамна енергија, мистериозна сила за коју се верује да утиче на ширење универзума и која представлља 72 до 73 одсто космоса.

         „Сада схватамо да мистериозна тамна материја држи на окупу нашу галаксију и остатак универзума“, навео је Тарнер за АФП, додајући да научници имају чврсте доказе да се тамна материја састоји од нечег новог, што не одговара ниједној честици из Стандардног модела.

         Теорија о тамној материји настала је пре 80 година када је швајцарски астрофизичар Фриц Звики открио да у свемиру не постоји довољно видљиве материје којој би се приписала тренутна јачина гравитационе силе унутар и између галаксија.

         Према неким теоретичарима, тамну материју чине егзотичне честице зване wимпс које имају слабу интеракцију са видљивом материјом.

         „Главно питање је зашто тамна материја има шест пута већу енергију од обичне материје“, истиче Лиса Рандал са Универзитета Харвард, наводећи да би то могао да буде знак да постоји нека друга интеракција коју ми не можемо да детектујемо.

         У потрази за овим фантомским ћелијама, физичари користе неколико метода и инструмената. Један од тих инструмената је Алфа магнетски спектрометар (АМС) који се налази на Међународној свемирској станици и који врши анализу гама зрака који настају сударањем честица тамне материје.

         Други инструмент који научници користе је Опсерваторија на Јужном Полу која трага за субатомским честицама (неутрина) које, по мишљењу научника, настају када тамна материја пролази кроз Сунце и долази у интеракцију са протонима.

         Још један моћни инструмент у служби овог пројекта је и Велики хадронски колајдер (LHC) близу Женеве, највећи сударач честица на свету чија би снага, сматрају научници, могла да разбија електроне, кваркове и неутрина ради откривања тамне материје.

         „Честице тамне материје су веома тешке. То је један од разлога зашто смо саградили LHC, а не само да бисмо открили Хигсов бозон“, изјавила је Марија Спиропулу, професор физике на Калифорнијском институту технологије.