Руски научник предложио да се Земља и Месец повежу „космичким лифтом”

АЛЕКСАНДАР БАГРОВ ИЗРАДИО ПРОЈЕКАТ ДОПРЕМАЊА СА ЛУНЕ 15 ТОНА ТЕРЕТА ДНЕВНО

• Можемо направити лифт од нано-ужади од Месеца према Земљи дужине 400 хиљада километара. Важно је да уже не долази сасвим до Земље, да се спушта само до нивоа, отприлике 50 километара до Земље – нагласио је Багров
• Ако се лифт буде кретао брзином брзог воза, односно 380 км на сат, онда ће се терет са Земље на Месец допремати месец дана. Ако се, пак, на лифту примени магнетно вешање онда ће постојати константно убрзање од 10м у секунди. У том случају максимална брзина на средини пута достизаће 60 км у секунди, а читав пут до Месеца  трајаће 3,5 сата“
• Допремање терета, па и људи, са површине Земље до лифта може се реализовати помоћу стратоплана. А терет који са Месеца буде транспортован на Земљу могао би се једноставно бацати падобраном после одвајања од краја ужета

         РУСКИ научник Александар Багров израдио је пројекат система лифта од ужади израђених од нано-цеви дужине 400 хиљада километара, који ће омогућити допремање терета са Земље на Месец.

         Багров, који је водећи научни сарадник Института за астрономију Руске Академије Наука и водећи стручњак руске Научно-производне асоцијације „Лавочкин“, сматра да ракетна техника не може обезбедити неопходни транспорт терета на Месец и са Земљиног сателита и да је зато потребан другачији систем за транспорт.

         „Ми можемо направити лифт од нано-ужади од Месеца према Земљи дужине 400 хиљада километара. Важно је да уже не долази сасвим до Земље, да се спушта само до нивоа, отприлике 50 километара до Земље“ – рекао је Багров говорећи у Калуги на научном скупу посвећеном великом физичару Константину Циолковском.

         Како је Багров прецизирао, овај пројекат није пројекат ни Научно-производне асоцијације „Лавочкина“ ни Института за астрономију РАН, у којем он ради, већ његова лична иницијатива.

         „Допремање терета са површине Земље до лифта може се реализовати помоћу стратоплана, чији се пројекти веома енергично развијају у нашој земљи. Терет који са Месеца буде транспортован на Земљу могао би се једноставно бацати падобраном после одвајања од краја ужета“ – објаснио је Багров.

         Ако се, по његовим речима, као материјал за ужад користе нано-цеви од угљеника, које у ту сврху треба израдити, онда ће поред Земље уже милиметарског пресека имати масу од 20 тона. Сам лифт моћи ће да носи терет од пет тона, можда и више. Багров је такође рекао да брзина транспорта треба да буде прилично велика.  

         „Например, ако се лифт буде кретао брзином брзог воза, односно 380 км на сат, онда ће се терет са Земље на Месец допремати месец дана. Ако се, пак, на лифту примени магнетно вешање онда ће постојати константно убрзање од 10м у секунди. У том случају максимална брзина на средини пута достизаће 60 км у секунди, а читав пут до Месеца  трајаће 3,5 сата“ – истакао је Багров.

         По његовим речима, таквим лифтом биће могућ и превоз људи, будући да се убрзањем неће премашити оптерећења која човек може поднети.

         Како је овај научник додао, „применом ужета за 24 сата могу се реализовати три померања. Например, приликом једнократног утовара од пет тона добиће се допремање терета од 15 тона за 24 сата“.

         За реализацију овог пројекта потребно је решити неколико задатака, посебно израду ужади од нано-цеви, развити супер-проводник за високе температуре и нанети га на уже, - рекао је Багров.

         Сама идеја о космичком лифту постоји већ више од сто година. Оснивач теоријске космонаутике, Циолковски, предлагао је да се изгради кула висине хиљаде километара и причврсти за неко упориште изван земљине орбите. Међутим, у време Циолковског, најчвршћи материјал – челик, није издржавао ни мали део претпостављеног оптерећења.

         Основни проблем у изградњи космичког лифта је – производња ужета по којем он треба да се креће. Уже се мора израдити од веома чврстог и истовремено лаког материјала.

         Теоретски, за ту улогу одговарају угљеничне нано-цеви, али технологија њихове израде у индустријским размерама и спајања нити у влакна још није развијена. Ипак, почетком 2000-тих година, НАСА и неке комерцијалне компаније у САД и другим земљама израдили су неколико пројеката за производњу сличних лифтова, од којих ниједан није реализован.

Превела

         Ксенија Трајковић