Роскосмос и NASA се договорили о градњи лунарне станице Deep Space Gateway
МЕСЕЦ ЋЕ БИТИ ОДЛИЧАН КОСМОДРОМ ЗА МАРС, СА ЊЕГА ЋЕ ТЕЛЕСКОПИ ВИДЕТИ МНОГО ДАЉЕ
- „Прво ће бити направљени њени орбитални модули који би требало да буду лансирани између 2024. и 2026. године. А потом све остало што је везано за технологије потребне за деловање на површинама Месеца и Марса”
- Американци ће у пројекат унети и свој нови космички брод „Орион”, а Руси – 1-3 модула станице и тешку ракету („Протон”, „Ангара”...) која ће целу „конструкцију „ доставити” на задату орбиту око Месеца
- Лунарна станица биће највећи заједнички руско-амерички подухват. Али, зашто су Американци – у време сатанизације Русије коју Вашингтон држи под санкцијама – ипак пошли на сарадњу са Москвом, односно Роскосмосом? Руски ракетни мотори покрећу најбоље америчке ракете, а руска апаратура се уграђује чак и у њихове међупланетарне летелице...
СВЕМИРСКЕ агенције Русије и САД – Роскосмос и NASA – договориле су се о градњи лунарне станице Deep Space Gateway.
Ово је открио шеф Роскосмоса Игор Комаров, на Међународном конгресу астронаутике- 2017 који се одржава у Аделаиди, у Аустралији.
Учешће у пројекту можда ће узети и Кина и Индија.
Та станица је део дугорочног пројекта истраживања свемира и слања људи на Марс.
Према речима Комарова, биће то станица која ће кружити око Месеца:
„Прво ће бити направљени њени орбитални модули који би требало да буду лансирани између 2024. и 2026. године. А потом све остало што је везано за технологије потребне за деловање на површинама Месеца и Марса”.
Комаров је открио да ће удео Русије бити градња 1-3 модула и јединственог механизма који ће обезбеђивати спајање са Deep Space Gateway свих космичких летелица које буду пристајале уз лунардну станицу.
Комаров је посебно нагласио: „Ми предлажемо и да `превоз` целе конструкције до одабране Месечеве орбите буде поверен нашим тешким ракетама-носачима које управо правимо”.
Директор Роскосмоса програме са људском посадом – познати космонаут Сергеј Крикаљов – додао је да би Русија могла направити и модул у којем би живели сви који буду укључивани у „лунарне мисије”.
Комаров је нагласио да ће се о „технолошком и финансијском” уделу учесника пројекта Deep Space Gateway тек преговарати.
То ће бити унето у међудржавни споразум о лунарној станици, а управо је потписан само протокол о сарадњи.
Навео је да најмање пет земаља тренутно ради на сопствним космичким бородовима и да ће бити потребно – ако се жели обједињавање напора и решења свих – да нека од њих буду унификована.
Лунарна станица биће највећи заједнички руско-амерички подухват. Али, зашто су Американци – у време сатанизације Русије коју Вашингтон држи под санкцијама – ипак пошли на сарадњу са Москвом, односно Роскосмосом?
За лансирања „модула” и осталог биће, по свему судећи, коришћене тешка америчка ракета SLS и руске „Протон” и „Ангара”.
Американци су одмакли у раду на свемирском броду („Орион”) за лет ка Месецу и Марсу. Могуће је да ће космонаути управо њих одлазити на лунарну станицу.
Упркос томе, Американци тешко да би сами успели да реализују тако сложен и скуп пројекат. Зато је и дошла понуда Роскосмосу.
Јер, руски ракетни мотори покрећу најбоље америчке ракете, а руска апаратура се уграђује чак и у њихове међупланетарне летелице.
Руски космички стручњак Александар Жељезњаков процењује да ће изградња лунарне станице реално започети тек кроз 7-8 година.
Месец је и америчким и руским научницима и космичким агенцијама важан и као полигон за тестирање технике која ће се користити за летове према другим планетама, и као извор сировина.
Астрономи об земље су уверени да ће им телескопи инсталирани на Месецу омогућити да виде много дубље у космос него што је то мгуће са Земље са њеном атмосфером.