Око гигантске црне рупе J0230 дувају космички урагани брзином 60.000km у секунди

ТАКВЕ ГИГАНТСКЕ ЦРНЕ РУПЕ ПОСТОЈЕ У СРЕДИШТУ ПРАКТИЧНО СВАКЕ ГАЛАКСИЈЕ

• Откривен је још један сет ветрова који се крећу око J0230, али су они нешто спорији. Брзина им је око 40.000 километара у секунди (односно 140 милиона километара на сат)

        АСТРОНОМИ су открили необичну супермасивну црну рупу J0230 у сазвежђу Кита око које „дувају” урагани од гаса и прашине чија брзина је само пет пута мања од брзине светлости.

        О овом открићу објављен је обиман чланак у научном часопису MNRAS.

        Супермасивне црне рупе постоје у центру практично сваке галаксије. За разлику од црних рупа које настају услед колапса звезда, њихова маса је неколико милиона пута већа од масе нашег Сунца.

        Такве гигантске црне рупе повремено „гутају” звезде, друга небеска тела и гасове и потом избацују делове „усисане материје” у виду џетова - струја вреле плазме која се кроз простор креће безмало светлосном брзином.

        Џес Роџерсон са Универзитета „Јорк” из Торонта наглашава да „џетови” нису једини начин помоћу којег се материја спасава из „гравитационог загрљаја” црних рупа. Према његовим речима, постоје и такозвани квазарски ветрови који се данас сматрају основним снабдевачем галаксија космичком прашином и гасовима.

        Ти ветрови настају од материје која окружују црну рупу која је постепено усисава.

        Број црних рупа које рађају такве ветрове веома је мали. Тачније, астрономи тренутно знају за само четири.

        Роџерсон и његове колеге том броју додају још један објекат - поменуту црну рупу J0230 коју одликују изненађујућа и тешко објашњива својства откривена уз помоћ телескопа „Џимини” на планини Мауна-Кеа на Хавајским острвима.

        Управо је „Џимини” омогућио да се открију њени моћни супербрзи квазарски ветрови који премашују фанатистичних 60.000 километара у секунди. То значи да се крећу једном петином брзине светлости, односно 200 милиона километара на сат.

        Откривен је још један сет ветрова који се крећу око J0230, али су они нешто спорији. Брзина им је око 40.000 километара у секунди (односно 140 милиона километара на сат).

        Научници засад немају објашњење како су настали ти космички суперурагани. Али, уверени су да управо квазарски ветрови играју важну улогу у формирању галаксија. Тврде: када се нека галаксија рађа - ти ветрови „разбацују” космичку прашину и другу материју у међугалактички простор и тим самим успоравају формирање звезда.

        Кад њих не би било - у великим галаксијама било би много више звезда него што их заиста има.