Неутронска звезда демантује Ајнштајна?

ЊЕНА ГРАВИТАЦИЈА ЈЕ НА ПОВРШИНИ 300 МИЛИЈАРДИ ПУТА ВЕЋА ОД ЗЕМЉИНЕ

• Неутронска звезда PSR J0348 +0432 има масу око два пута већу од Сунца сабијену у кугли пречника од само 20 километара, а око своје осе се окрене 25 пута у секунди
• Свака коцкица њене материје величине коцке шећера у средишту тежи више од милијарду тона

        АСТРОНОМИ су уз помоћ Веома великог телескопа (VLT) Европске јужне опсерваторије на око 7.000 светлосних година од Земље открили необичан бинарни систем који је Ајнштајнову Општу теорију релативности ставио у највеће искушење до сада.

       Неутронска звезда PSR J0348 +0432 има масу око два пута већу од Сунца сабијену у кугли пречника од само 20 километара, а око своје осе се окрене 25 пута у секунди. Настала је у експлозији супернове, а спада у тзв. пулсаре те шаље радио таласе који се могу снимати телескопима на Земљи.

       Њена је гравитација на површини 300 милијарди пута већа од Земљине. Под утицајем снажних привлачних сила њени електрони и протони су у атомима колабирали у неутроне и сабили се у изузетно мали простор. 

       Свака коцкица величине коцке шећера њене материје у средишту тежи више од милијарду тона. Бели патуљак који кружи око ње остатак је много лакше звезде која је остала без атмосфере и полако се хлади.

       Пулсари често настају у бинарним системима који се састоје од неутронске звезде и црвеног дива. Звезде улазе у фазу црвеног дива при крају свог живота када потроше залихе водоника и почну сагоревати хелијум.

       Када се џинови довољно рашире, неутронска звезда почне да гута њихову атмосферу, а оно што на крају остане назива се „бели патуљак“.

       Будући да пулсари настају урушавањем звезде након супернове у много мањи волумен, како би се њихов момент импулса очувао, ротација им се убрзава као што се окретање клизача у пируети убрзава када скупља руке и ноге.

       Пулсари имају снажно магнетско поље. Будући да оно није увек у равни са осом ротације, сноп зрака које емитују креће се у круг попут светла светионика. На Земљи га региструјемо само кад је окренут према нама.

       Овако масивна неутронска звезда одлична је лабораторија за истраживање фундаменталне физике.

       Гравитационо поље које ствара новооткривени пулсар толико је снажно да се астрономи надају да би први пут могли забележити неке девијације у предвиђањима опште теорије релативности у кретању белог патуљка.

       Наиме, према Ајнштајновој теорији тела велике масе требало би да искривљују простор-време тако да друга тела, па чак и светлост у њиховој близини путују закривљеним путањама. Она такође предвиђа да ће бинарни системи у којима су звезде јако близу емитовати гравитациону енергију у облику гравитационих таласа, односно набора у простору-времену. Овакво трошење енергије треба да промени њихово орбитално време потребно за један окрет у плесу са другом звездом.
Зашто астрономи желе одступања?

       Ајнштајнова теорија релативности, објављена пре скоро стотину година, до данас је издржала све тестове.

       Међутим, она не може представљати коначно тумачење стварности јер, иако добро описује велике системе, није компатибилна с квантном механиком која управља физиком микросвета.

       Када су нека тела веома мала, а ипак врло масивна, као што су црне рупе, две теорије упадају у контрадикцију, а научници још немају коначна теоријска решења.
Постоје неке алтернативне теорије које би требало да дају другачије резултате али само у изузетно снажним гравитационим пољима каква се не могу наћи у Сунчевом систему.

       Будући да је PSR J0348 +0432 заиста екстреман гравитациони објекат, научници се надају да ће у његовом систему открити девијације, а тиме и одговоре на отворена питања. Ипак, према првим информацијама општа теорија релативности за сада се и даље држи.

       „Наша посматрања радио таласа толико су прецизна да смо већ успели да измеримо промену орбиталног периода од 8-милионити део секунде у години дана, тачно колико Ајнштајнова теорија предвиђа“, рекао је члан истраживачког тима Пауло Фреире.