NASA се спрема да изгради нову космичку станицу - иза Месеца

ПЛАНИРАНО ДА БУДЕ ПОЛАЗНА БАЗА И ПРЕТОВАРНА ТАЧКА ЗА ИЗУЧАВАЊЕ ЗЕМЉИНОГ САТЕЛИТА И АСТЕРОИДА И ЗА ЛЕТОВЕ НА МАРС

• Нова станица би се налазила у тачки Лагранж L2 у систему Земља - Месец. „Истурена тачка“, условно названа EML-2 (Earth-Moon Lagrange 2) била би 61.000 км од Месеца (иза удаљеније стране Земљиног природног сателита) и на растојању 446.000 км од наше планете
• Станица EML-2 може да буде монтирана од делова МКС, па би могли да јој се прикључе руски модул и италијанске компоненте. Допрему компоненти може реализовати супертешка ракета носач SLS
• Први летови су планирани за 2017. Вероватно ће већ 2019. године почети изградња EML-2. Терет и људе на нову најистуренију тачку човечанства превозиће брод „Орион“
• Новој станици биће потребна поузданија заштита од радијације. Тачка Лагранжа, коју су нациљали Американци, налази се изван радијационог појаса који штити Земљу и њено окружење од штетног утицаја суперенергетских честица

       NASA се спрема да направи конкурента Међународној космичкој станици, али - у близини Месеца.

       Та станица биће полазна база и претоварна тачка за изучавање Земљиног сателита и астероида, а и за посаде које буду летеле на Марс.

       Извор ове „космичке бајке“ - је америчко издање Orlando Sentinel. Њени аутори тврде да су видели документе који потврђују да је такав извештај  Белој кући послао шеф НАСА Чарлс Болден.

       У документу се наводно каже да космичка агенција САД планира да монтира нову космичку станицу у тачки Лагранж L2 у систему Земља - Месец. Истурена тачка, условно названа EML-2 (Earth-Moon Lagrange 2) налазиће се 61.000 км од Месеца (иза удаљеније стране нашег природног сателита) и на растојању 446.000 км од Земље.

       У „тачки Лагранж“ би била умање-више статичном положају, односно не би ротирала у односу на нашу планету и на њен сателит. Због тога што су гравитационе силе које ће деловати на станицу занемарљиво мале. Оне ће само изједначавати центрипеталну силу. Такав положај ће имати низ предности.

       Станица EML-2 може да буде монтирана од делова МКС, а такође да јој се прикључе руски модул и италијанске компоненте. Допрему компоненти може реализовати супертешка ракета носач SLS. Први летови су планирани за 2017. године. Вероватно ће већ 2019. године почети изградња EML-2. Терет и људе на нову најистуренију тачку човечанства превозиће брод „Орион“.

       Станице ће омогућити Американцима да шаљу нове роботизоване мисије за изучавање Месеца.

       Станица ће помоћи да се људи пошаљу и на Црвену планету. Издање Orlando Sentinel цитира: „Станица је смештена у тачки Лагранжа Земља - Месец која је иза Месеца као полигон за истраживање могућности да се човек вине у далеки космос - најбоља варијанта за то је довољан број летова са минималним ризиком“.

       Такве планове НАСА потврђује и недавна новост да је космичка агенција САД објавила да је потписала уговор за пројектовање блокова  за ракете-носаче SLS на тврда горива.

       Још једним доказом да такви палнови постоје може се сматрати и то што стручњаци из САД већ поодавно проверавају технологије које омогућују пилотирајућим мисијама да се домогну удаљених тачака и да изучавају астероиде.

       Према последњим званичним саопштењима NASA, SLS ће омогућити да се човек пошаље на астероид до 2025. године (а на Марс до 2030. године).

       Оројекат EML-2, иначе, веома подсећа на план Global Exploration Roadmap, који је 2011. године представљен Међународној коориднационој групи за освајање космоса (ISECG) - конзорцијуму који су формирале нације које учествују у изградњи МКС. У том предлогу су предложени планови за продужавање рада међународне космичке станице до 2020. године, као и о космичких мисија у наредних 25 година које ће бити могуће, уколико орбитална станица буде постојала још 8 наредних година.

       Треба рећи да пројектанти EML-2 немају само проблем финансирања, они треба да реше и многе техничке проблеме.

       Новој станици је потребна поузданија заштита од радијације. Тачка Лагранжа коју су нациљали Американци налази се изван радијационог појаса који штити Земљу и њено окружење од штетног утицаја суперенергетских честица.

       Осим тога, космичка летелица „Орион“ мораће да се наоружа заштитом која ће бити у стању да је сачува од прегревања у земљиној атмосфери. Још од времена Аполона-17, који се 1972. године враттио на земљу, ни један васионски брод није подвргнут таквим истраживањима (брзине повратка су биле другачије).