На „суперземљама“ мање услова за настанак живота него на Земљи

ЕВРОПСКИ ПЛАНЕТОЛОШКИ КОНГРЕС EPSC У МАДРИДУ

• Утроба „суперземље” се састоји од веома „лепљивих” и густих руда које се изузетно споро крећу унутар литосфере. То значи да су тектонски процеси и са њима повезане вулканске активности на „суперземљама”, уколико постоје, мање активни него на планетама које су величине Земље – саопштио шеф групе планетолога Влада Стаменковић са Масачусетског технолошког института из САД

         МАЊА је вероватноћа да постоји живот на „суперземљама“ од малих планета чије су димензије величине наше Земље, обзиром да на њима нема магнетног поља и вулканских активности које су неопходне за рађање живота, изјавили су астрономи на европском планетолошком конгресу EPSC у Мадриду.

         „Желели смо да нађемо одговор на потање: да ли су „суперземље” увећане копије Земље са истим својствима или се фундаментално разликују од наше планете. Желели смо да сазнамо да ли такве планете имају густу атмосферу, снажно магнетно поље, активну тектонику и жаришта вулканских активности. Неки од ових процеса критички су важни за развој живота” - изјавио је шеф групе планетолога Влада Стаменковић са Масачусетског технолошког института из САД.

         Стаменковић и његове колеге су направлили компјутерски модел који описује настанак типичне „суперземље” на протопланетарном диску звезде димензија Сунца.

         Тај тим је свој модел искористио да израчуна параметре атмосфере и литосфере „суперземље”, а онда је све то упоредио са аналогном спољашношћу Земље.

         Испоставило се да се литосфера тих планета доста разликује од њихове „другарице” Земље. Прво, уторба „суперземље” се састоји од веома `лепљивих` и густих руда које се изузетно споро крећу унутар литосфере. То значи да су тектонски процеси и са њима повезане вулканске активности на „суперземљама”, уколико постоје, мање активни него на планетама које су величине Земље.

Влада Стаменковић (десно)

         Друго, такве планете немају чврсто изражену металну језгру и кору. То значи да „суперземље” немају магнетно поље које је неопходно за заштиту атмосфере од дејства сунчевог ветра и живих бића – од ултраљубичастих и комичких зрачења.

         „Према савременим представама, планете типа Земље у нашем Сунчевом систему настале су веома брзо, у првих 50 милиона година постојања космоса. А брзина настанка језгра „суперземаља” у основи је зависила од чврстине минерала планете и високе густине и температуре топљења. То указује или на веома споро формирање језгре или на њено одсуство. Што, опет, ствара сумње у способност таквих планета да генеришу магнетно поље” - наставља Стаменковић.

         Осим тога, смањена вулканска и тектонска активност може негативно да се одрази на климу и атмосферу „суперземаља”. Како још истичу планетолози, вулканске ерупције су један од кључних фактора који управљају настанком и завршетком ледених доба.

         „Наш рад је наглашено усмерен на схватање термичке еволуције планета. Шта више, успели смо да докажемо, да се „суперземље” много разликују једна од друге, као и од других каменитих планета. Са друге стране, моћи ћемо да дођемо до недвосмислених одговора тек после добијања података о спектру таквих планета током њиховог даљег посматрања” - закључује Стаменковић.