На површини Марса не могу да (пре)живе ни микроби

ЦРВЕНА ПЛАНЕТА ЗНАТНО НЕПОДЕСНИЈА ЗА ЖИВОТ НЕГО ШТО СЕ ДО САДА УОПШТЕ ПРЕТПОСТАВЉАЛО

• Ултравиолетни зраци и отровни перхлорати толико међусобно појачавају дејство да све микробе убијају за само 60 секунди
• Џенифер Водсворт и Чарлс Кокел из Универзитета Единбурга извели су експеримент: почели су да култивишу микроб Bacillus subtillis у тлу које је потпуно имитирало Марсово. И, утврдили су да ти микроби могу – тамо где нема ултравиолетних зрака –да живе прилично дуго, а чим се ти зраци појаве – умиру практично тренутно

          ХИЉАДЕ људи су се већ пријавиле да учествују у авантури колонизације Марса. Само, чека их велико и непријатно изненађење.

          Површина Црвене планете је, најблаже речено, потпуно неподесна за живот!

          Због удруженог деловања два опасна „непријатеља“ – ултравиолетне светлости и отровних перхлората. Штавише, они међусобно појачавају дејство, тако да све микробе убијају за само 60 секунди.

          На све ово се указује у чланку у научном часопису Scientific Reports. Његови аутори Џенифер Водсворт (Jennifer Wadsworth) и Чарлс Кокел (Charles Cockell) из Универзитета Единбурга:

          „Перхлорати откривени на површини Марса – зато што их зрачи `марсијанска` ултравиолетна светлост – почињу да делују на оксиде гвожђа у Марсовом тлу и десетине пута убрзавају смрт ћелија свега живог у поређењу са обичном ултравиолетном светлошћу. Марсова површина још мање подесна за живот него што смо досад претпостављали“.       

          Џон Гроцингер (John Grotzinger), руководилац научног тима америчког марсохода Curiosity, објавио је у новембру 2012-те „епохално откриће“ на Марсу. Чак је нагласио да то откриће треба да се нађе у школским уџбеницима. Међутим, планетолози су само две недеље потом навели да су на тој планети откривени перхлорати – опасни и отровни примитивни органски молекули.

Чарлс Кокел

          То је одмах срушило наде да ће на Марсу бити откривени трагови ванземаљског живота

          Многи планетолози су одмах почели да сумњају да је Црвена планета уопште подесна за било какав живот јер улазак перхлората у тло уништава услове за постојање свих врста микроба.

          Водсворт и Кокел су се зато одлучили за експеримент: почели су да култивишу микроб Bacillus subtillis у тлу које је потпуно имитирало Марсово.

          И, утврдили су да ти микроби могу – тамо где нема ултравиолетних зрака –да живе прилично дуго, а чим се ти зраци појаве – умиру практично тренутно. За само 50-60 секунди.

          Површина Марса је неподесна за живот јер и сасвим мале дозе перхлората – до 0,6 одсто – тамане све микробе.   Из овога је већ изведен додатни закључак: трагови живота на тој планети могу се наћи можда само на већим дубинама – тамо где ултравиолетни зраци не могу да продру.

          Једина добра страна овога открића је то што површина Црвене планете није мога да буде заражена микробима донетим са Земље марсјанским сондама.