Марсоход до „раскрснице” Гленелг треба да стигне крајем септембра

ПРВО ТЕСТ-КРЕТАЊЕ ТОЧКОВА CURIOSITY ОЧЕКУЈЕ СЕ ВЕЋ СЛЕДЕЋЕ НЕДЕЉЕ

• Амерички научници очекују да ће крајем наше земаљске године Curiosity почети кретање према подножју планине Маунт Шарп у центру кратера Хејл који ће бити његов основни циљ
• Представник Националне лабораторије Лос Аламос Роџер Винс, под чијим је руководством направљен инструмент ChemCam - "хемијска" камера која уз помоћ спектометра одређује састав минерала које испаравају под ласерским снопом – саопштио да је ове недеље почело калибрирање `ласерског топа` марсохода, а научници су већ изабрали први циљ за први „пуцањ”

         АМЕРИЧКИ марсоход Curiosity после завршетка тестирања свих система и инструмената, највероватније ће кренути према „раскрсници“ Гленелг која је удаљена 500 метара от њега - саопштили су представници Лаборатирије за реактивно кретање НАСА.

         Ако све протекне по плану, марсоход ће до те тачке стићи за месец и по дана.

         Највећи и најкомпликованији марсоход у историји – ровер Curiosity – 6. августа је успешно слетео у рејон марсовског кратера Хејл после осмомесечног путовања са Земље. Он сада може током наредног месеца постепено да „раздрма мишиће” и провери своје инструменте и другу научну апаратуру и припреми се за истраживачку мисију. 

         Научни сарадник мисије Џон Гротцингер саопштио је да за сада тестирање научних инструмената `протиче у реду` и да сви  раде у нормалном режиму. Потврдио је и да је руски детектор ДАН, намењен за тражење воде и хидрираних минерала на Марсу, био први пут укључен и стављен у активни режим – заједно са генератором неутрона.

         Гротцингер је такође саопштио да су научници почели тестирање инструмента за „време” REMS (Rover Environmental Monitoring Station) – прве метеоролошке станице на Марсу, прве за 30 година после "Викинга", која је већ успела да оцени максималну температуру претходног дана на Марсу на месту слетања Curiosity која је износила 276 келвина или плус три степена Целзијевих.

         „Наш први циљ вероватно ће бити Гленелг – својеврсно „раскршће” где се срећу три типа рељефних површина планете. Команда мисије је извела то име на основу раније састављеног списка са приближно 100 назива – марсоход ће ту тачку проћи два пута, на свом повратном путу и зато смо изабрали плацдарм” - ракао је Гротцингер.

         Гленелг је назив насеља у Канади, Аустралији и Шкотској.

         Према речима представника Лабораторије за реактивно кретање, ако се тестирање инструмената настави у нормалним условима, онда се прво тест кретање точкова Curiosity очекује већ следеће недеље. До краја августа научници такође планирају да детаљно истраже један од четири „трага” на површинама које су оставили мотори „небеског крана”. Гротцингер је истакао да ће марсоход бити ограничен само дистанционим истраживањем обзиром да откривено камење „не изгледа прикладно за бушење”.

         „После завршетка тестирања планирамо да одемо на пут и да се на том путу крећемо што ефикасније. Ако се то оствари, пут ће трајати око три до четири недеље... Мислим да ћемо се домоћи Гленелга за месец или месец и по дана” - рекао је исти научник, додавши да уколико на путу марсоход нађе интересантне узорке за истраживање он ће се задржати, пошто „је наука наш приоритет”.

         Научници очекују да ће крајем наше земаљске године Curiosity почети кретање према подножју планине Маунт Шарп у центру кратера Хејл који ће бити његов основни циљ.

         Представник Националне лабораторије Лос Аламос Роџер Винс, под чијим је руководством направљен инструмент ChemCam - "хемијска" камера која уз помоћ спектометра одређује састав минерала које испаравају под ласерским снопом – истакао је да је ове недеље почело његово калибрирање, а научници су већ изабрали први циљ на који ће први „пуцањ” да изврши Curiosity.

         „Засад још нисмо користили ласер, али рачунамо да ће се и то дестити за неколико дана... Оптимистички смо расположени” - истиче научник.

         Пројекат „Марсовска научна лабораторија” (Mars Science Laboratory) започет је 2004. године, а његова укупна вредност је око 2,5 милијарде долара.

         Његова главна `рука` - марсоход Curiosity – представник је већ треће генерације марсохода. Он у односу на своје „предке” има далеко веће могућности.

         Димензије новог марсохода могу да се упореде са малим аутомобилом тежким 899 кг (Spirit и Opportunity су били тешки по 170 кг).

         На самом Curiosity инсталирано је десет научних инструмената чија је укупна тежина 75 кг, а који омогућују марсоходу да обави детаљна геолошка и геохемијска истраживања, изучи атмосферу и климу планете, пронађе воду и њене трагове и органске материје.

         Све у свему: да одреди – да ли је икада Марс био добро место за живот и да ли сада посоје места на којима се може живети.