Комета „Чури“ од нас удаљена 510 милиона километара, а богата је органским материјама
ВЕОМА ЈЕ АКТИВНА ИАКО ЈЕ САДА УДАЉЕНА ОД СУНЦА, А НАЈАКТИВНИЈИ ЈЕ ЊЕН „ВРАТ“
ИНСТРУМЕНТИ европске сонде Розете указују на необичне карактеристике комете 67П/Чурјумова-Герасименко, од миља назване Чури, на коју је прошлог новембра спуштен робот Филе.
Резултати седам студија, објављених у четвртак, потврђују да је комета, широка четири километра и удаљена 510 милиона километара од Земље, богата органским материјама.
Снимци које је направила камера високе резолуције Озирис откривају необичан облик језгра комете, састављен од две лопте неједнаке величине повезане својеврсним „вратом“ чије је порекло непознато. Научници, наиме, не знају да ли је садашњи облик комете последица ерозије или спајањем два тела у време рађања Сунчевог система.
„Резултати ових првих анализа представљају основу за наставак мисије“, рекао је Мат Тејлор из Европске свемирске агенције (ESA).
Површина комете, прилично хомогеног састава, одликује се мноштвом геолошких структура које су резултат ерозије. Уочене су ондулације идентичне онима у пешчаним динама на Марсу.
„Изненадила нас је разноликост геолошких структура“, навео је Ханс Нилсон са шведског Института за свемирску физику, који је један од ко-аутора студија.
„Атмосфера комете, мешавина прашине и молекула гаса, није равномерно распоређена око језгра“, додао је он.
Један од детектора Розете, у орбити око комете на удаљености од око 30 километара, већ је прикупио огроман број података о честицама језгра, о њиховој величини и саставу. Истраживачи су установили да је језгро комете јако порозно.
Изненадило их је, такође, то што је комета веома активна иако је тренутно јако удаљена од Сунца. Та активност је концентрисана на „врату“ комете где је детектован лед.
Снимци су омогућили истраживачима да направе тродимензионални модел комете и детаљну топографију места слетања робота Филе.
Квалитет мерења и испитивања Розете ће се још побољшати када ће се сонда средином фебруара приближити на око шест километара од Чурија.
Овај ниски прелет, који досад никада није покушан, омогућиће инструментима Розете да направе снимке и спектар површине досад највећом резолуцијом, наводи се у ESA.
