Колонисти ће на Месецу и Марсу правити „градове“ у џиновским тунелима и пећинама

КОНГРЕС ЕВРОПСКИХ АСТРОФИЗИЧАРА У РИГИ, ГЛАВНОМ ГРАДУ ЛЕТОНИЈЕ

• Италијански астрофизичар Рикардо РОКОБОН: „Ради се о тунелима које прави лава вулкана док пролази кроз стене. Тако настаје огромне мреже подземних галерија које су често међусобно повезане. Гравитација Марса није велика па је то помогло да настану и тунели широки по 250 метара. Тунели на Месецу су и цео километар широки, а дугачки и стотине километара. У највеће се може сместити и цео историјски центар Риге“

         НА КОНГРЕСУ европских астрофизичара одржаном у Риги, главном граду Летоније, италијански научници из Падове и Болоње предложили где да се на површини Месеца и Марса праве насеља за прве колонисте.

         Указали су да их треба - због заштите од космичке радијације и метеорита - „сакрити“ испод површине јединог Земљиног природног сателита и Црвене планете.

         Чак су иницирали да се „ништа не копа“, већ да се искористе пећине и тунели који на њима већ постоје.

         Италијански астрофизичари су претходно изучили дигиталне снимке површине Марса и Месеца, у потрази за пећинама, тунелима и пукотинама у њима и саопштили да су у кори Месеца постоје „лунарни тунели у које се могу сместити цели градови“.

         Рикардо Рокобон са Универзитета Падове у Риги је предочио европским колегама:

         „Ради се о тунелима које прави лава вулкана док пролази кроз стене. Тако настаје огромне мреже подземних галерија које су често међусобно повезане. Имају по правилу и излазе на површину. Гравитација Марса није велика па је то помогло да настану и тунели широки по 250 метара“.

         Др Рокобон је у наставку излагања указао:

         „Тунели на Месецу су и цео километар широки, а дугачки и стотине километара. У највеће се може сместити и цео историјски центар Риге“.         

         Рокобон и његове колеге заједно са астрофизичарима са италијанског универзитета „Тренто“ раде на специјализованом радарском систему за откривање лунарних тунела са орбите око Месеца.

         Према његовим речима, биће то високофреквентни скенер-радар који ће, како тврди, и са великог растојања успешно тунеле захваљујући њиховим електромагнетним карактеристикама.

         Рокобонов колега, др Леонардо Карера, био је у Риги још оптимистичнији:

         „Постављање нашег скенера-радара на предвиђену лунарну орбиту биће одлучујући корак ка колонизацији Месеца“.