Хокинг и Миљнер спремају наноробот који ће до звезде Алфа Кентаури стићи за 20 година

ТРОЈНИ ЗВЕЗДАНИ СИСТЕМ КЕНТАУР ЈЕ НАЈБЛИЖИ ЗЕМЉИ – УДАЉЕН ЈЕ „САМО” 4,37 СВТЛОСНЕ ГОДИНЕ

• У саопштењу иза којег стоје руски бизнисмен Јуриј Миљнер и Стивен Хокинг пише: „Циљ пројекта Breakthrough Starshot је да покажемо да наноапарат тежак свега неколико грама, који покреће светлосни зрак, може да развија хиљаду пута већу брзину и да ће, самим тим, бити у стању да до сазвежља Алфа Кентаури стигне за само 20 година”
• У пројекат ће бити инвестирано 100 милиона долара, а њеиме ће руководити бивши шеф једног од института NASA Пит Ворден
• Он је открио још једну амбицију учесника пројекта: „Већ смо посматрали око 200 звезда које су најближе Земљи, као и 40 других у најближим галаксијама. Ускоро ћемо извршити посматрање свих звезда у радијусу 25 сетлосних година од Земље. Такође: свих звезда које личне на наше Сунце у радијусу од 250 светлосних година. А то је више од 1.700 звезда”

         ЧУВЕНИ британски космоло Стивен Хокинг и руски бизнисмен Јуриј Миљнер лансирали су пројекат Breakthrough Starshot вредан 100 милиона долара, чији је циљ – упућивање у наредних 20 година робота према Земљи најближем звезданом систему Кентаур, односно према звезди Алфа Кентаури.

         Растојање до овог тројног звезданог система износи „само” 40 билиона километара, односно – 4,37 светлосне године.

         Данас најбржем космичком броду било би потребно 30.000 година да стигне до тог система.

         У саопштењу иза којег стоје Миљнер и Хокинг пише: „Циљ пројекта Breakthrough Starshot је да покажемо да наноапарат тежак свега неколико грама, који покреће светлосни зрак, може да развија хиљаду пута већу брзину и да ће, самим тим, бити у стању да до сазвежља Алфа Кентаури стигне за само 20 година”.

         Према истом саопштењу, тај наноапарат ће бити минијатурни робот са камерама, фотонским мотором, енергетским блоком и системом везе и навигације. Имаће, такође, своје светлосно једро „дебљине” од свега неколико стотина атома, а са масом од неколико грама.

         Сваки овакав робот – због своје минијатурности – коштаће колико данашњи скупи мобилни телефони, али ће за њихово лансирање бити потребно можда и по неколико стотина хиљада долара. Међутим, сами роботи ће бити толико јефтини да ће моћи да буду лансиране десетине, можда и стотине.

         Коришћење „светлосног једра” није нова идеја. Већ су лансирани апарати који су га користили јер им је омогућавало да (без трошења енергије) користи потисак сунчевог ветра, односно честица које стижу од Сунца. Један од таквих апарата је сонда LightSail коју су Американци лансирали прошлог лета. Али, у Миљнеровом и Хокинговом пројекту – извор сунчевих зрака које ће покретати наноробот треба буде матрични систем, са одвојеним изворима светслости, који ће се налазизи на Земљи.     

         Пројектом Breakthrough Starshot руководиће Пит Ворден, бывши шеф Истраживачког центра „Ејмс” који функционише у оквиру NASA.

         Миљнер је објаснио како ће бити могуће направити тако мали „космички брод”:

         „Данас смо у стању да у једна чип „спакујемо” неколико камера, радиоизотопну батерију, процесоре, навигациону опрему, комуникационе ласере и фотонске моторе. Све то може да тежи свега 370 милиграма. То можемо већ данас, зато нам нису потребне знатно напреднија решења. Све ово би пре 10-15 година било 200 пута теже”.

         Ворден је открио још једну амбицију Хокинг-Миљнеровог пројекта:

         „Већ смо посматрали око 200 звезда које су најближе Земљи, као и 40 других у најближим галаксијама. Ускоро ћемо извршити посматрање свих звезда у радијусу 25 сетлосних година од Земље. Такође: свих звезда које личне на наше Сунце у радијусу од 250 светлосних година. А то је више од 1.700 звезда”.

         Још је додао: „Када нам се, а то ће бити током ове године, прикључи аустралијски телескоп Паркс – бићемо у стању да посматрамо цело небо, укључујући и Алфа Кентаури”.