Хокинг и Миљнер праве „космичке једрењаке“ који ће до Алфа Кентаури стићи за само 20 година

НЕМАЧКИ АСТРОНОМИ СУ ЗА ВЕЋЕ „ЈЕДРЕЊАКЕ“ КОЈИ ЋЕ ПУТОВАТИ

90 ГОДИНА, АЛИ МОЋИ И ДА СЕ ВРАТЕ

Алфа Кентаури

• Стивен Хокинг се удружио са руским милијардером Јуријем Миљнером који је за пројекат издвојио 100 милиона долара. Засновали су га на идеји космичког микро-брода калифорнијских физичара под руководством Филипа Лубина
• Наумили су да у даљи космос шаљу „крајње лаке структуре“ које ће моћи да развијају брзине блиске брзини светлости. Миљнер и Хокинг су објавили да ће њихова међугалактична сонда до Марса стизати - за три дана без терета, а за месец, ако буде носила „опрему“
• Немци се спремају да праве гигантско соларно једро површине 100.000 квадратних метара направљено од екстралаких материјала. Сарадник Института за изучавање Сунчевог система, Рене Хелер, тврди: „Такво једро је могуће направити од графена, веома танке и веома лаке, али чврсте, фолије од угљеника. Ускоро ћемо ући у епоху када ће човечанство почети да помоћу таквих сонди напушта наш Сунчев систем и да изучава екзопланете“

        СТИВЕН Хокинг и његов партнер, руски милијардер Алексеј Миљнер, објавили су да је до тројне звезде Алфа Кентаури, која нам је најближа, са наше планете могуће долетети за само 20 година, што значи да ће бити могуће путовање у оба правца за живота једне исте генерације људи.

        Истовремено немачки астрономи планирају сличан пројекат: слање према њој апарата који би се кроз космос кретао помоћу светлосног једра величине две Кеопсове пирамиде.

        Сарадник Института за изучавање Сунчевог система, Рене Хелер, чак је тим поводом разоткрио:

Јуриј Миљнер и Стивен Хокинг

        „Такво једро је могуће направити од графена, веома танке и веома лаке, али чврсте, фолије од угљеника. Планрамо да ту фолију, односно једро које би покретало сонду, прекријемо материјалом која одбија Сунчеву светлост. Многа велика достигнућа у људској историји постала су могућа само захваљујући томе што су биле савладане непрелазне препреке. Ускоро ћемо ући у епоху када ће човечанство почети да помоћу таквих сонди напушта наш Сунчев систем и да изучава екзопланете.“

        Поменути институт се налази у немачком граду Гетингену, а прихватио је идеју коју су у априлу прошле године изнели Хокинг и Миљнер који су покренули серију космичких иницијатива и пројеката Breakthrough Initiatives - Breakthrough Starshot.

        Миљнер је већ издвојио 100 милиона долара за прављење космичког брода на бази идеја које су изложили калифорнијски физичари под руководством Филипа Лубина (Philip Lubin).

        Они су наумили да у даљи космос шаљу структуре направљене од лаких материјала, које ће моћи да развијају брзине блиске брзини светлости. А све то помоћу моћног орбиталног ласера.

        Миљнер и Хокинг су објавили да ће њихова међугалактична сонда до Алфа Кентаури стизати за 20 година. До Марса - за три дана без терета, а за месец, ако буде носила „опрему“

        Творци пројекта Breakthrough Starshot планирају да ту мисију изведу уз коришћење искуства зближавања сонде New Horizons са Плутоном: флота састављена од микроскопских звезданих „једрењака“, који би били лансирани помоћу ласера, просто би пролетела мимо Алфа Кентаури и покушала да на Земљу пошаље њене фотографије.

        Хелер и његов колега Михаел Хипке (Michael Hippke), заправо, предлажу алтернативну варијанту путовања до Алфа Кентаури.

        Трајало би дуже, али би омогућила да се према тој звезди отпреми 10 пута више корисног терета. А још би, како тврде, омогућила не само стизање до тројне звезде, него и повратак на Земљу.

        Управо њихов предлог је гигантско соларно једро површине 100.000 квадратних метара направљено од екстралаких материјала - графена и специјалних влакана која они називају „нано-цевчицама“.

        Они су уверени да би њихова микросонда, масе 10 грама, могла да развије пети део брзине светлости. Односно: да би њихово „једро“ могло да до Алфа Кентаури стигне за 90 година. За то време би јој се приближило на 4,4 милиона километара и почело да успорава да не би пролетело мимо и да би могло да је сними.

        Кочење би било изведено тако што би „једро“ било окренуто тако да га „светлосно бомбардује’’ Алфа Кентаури, а не Сунце. Потом би једро било „подметнуто“ под светлост Кентаури Б и искоришћено за наставак лета према Проксими Б, планети која се окреће око звезде Проксима Кентаури.

        Немачки научници су прорачунали да би за такав продужени лет било потребно још 46 година. Другим речима: да би се сонда после 140 година лета коначно нашла у орбити звезде.

        Немци су убеђени да би њихове сонде од 10 грама не само носиле много више опреме, него и имале много веће шансе за успех.

        Упркос томе, већ воде преговоре о могућој интеграцији свог пројекта у Breakthrough Starshot.