Хоће ли космичке силе ратовати за Месец и његове полове?

БИЋЕ НАПЕТО ПОСЛЕ 2030. - ТВРДИ АЛЕКСАНДАР ЖЕЛЕЗЊАКОВ, АКАДЕМИК РУСКЕ АКАДЕМИЈЕ ЗА КОСМОНАУТИКУ „ЦИОЛКОВСКИ”

3D Модел „Луна-Глоб” летелице

• На Месецу постоје, ако не идеални, онда веома повољни услови за научна истраживања, посебно у астрономији. Отуда је веома погодно посматрање удаљеног космоса и других галаксија. Ако се на супротној страни Месеца успешно постави велики телескоп - онда ћемо много тога сазнати о Васиони
• Посебна борба водити управо око Месечевих полова јер је око њих концентрисана највећа количина воде, а то је један од елемената који даје могућност да се живи и ради на Месецу. Јер, прилично је компликовано да се са Земље вода превози у великим количинама

         СРЕДИНОМ 21. века треба очекивати продубљивање борбе за Месец, слично заоштравању борбе за Арктик, изјавио је на саветовању о развоју ракетно-космичке индустрије у Центру за управљање летовима, Лав Зелени, директор Института за космичка истраживања Руске академије наука.

         „У извесном смислу, Месец се може разматрати као седми континент Земље. Желео бих да дам следећу прогнозу: до средине XXI века распламсаће се конкурентска борба за освајање региона близу Месечевих полова и за могућност стварања Месечеве базе, што ће подсећати на борбу за арктички шелф, који је сада за многе земље постао зона економских интереса” – рекао је овај научник, а преноси ИТАР-ТАСС. 

         Он је истовремено нагласио да је сада у Русији разрађен озбиљан космички програм за истраживања на Месецу. Тај програм предвиђа лансирање једне орбиталне и две летелице за слетање који се могу спустити и узети узорке тла на Северном и Јужном полу Месеца. Програм је урађен до 2023. и према речима Лава Зеленог вратиће Русији лидерство у космичким истраживањима.    

         Међутим, потпредседник владе, Дмитриј Рогозин, који је председавао на саветовању, позвао је руске стручњаке за космос да „пређу са маште на праксу”, преноси РИА „Новости”.

         Лансирање руске летелице „Луна-Глоб” планирано за 2015., а орбиталног модула за 2016. годину

         У октобру је објављено да платформа за спуштање сонде „Луна-Ресурс”, чије је лансирање планирано за 2019. г., може постати пункт за постављање будуће руске базе на Месецу.

         Сем тога Русија учествује у пројекту „ЕкзоМарс”, који се састоји од две мисије према Марсу планиране за 2016. и 2018. годину.

         Александар Железников, академик Руске академије за космонаутику „Циолковски”, објаснио је зашто је људима потребан Месец.

• Слажете ли се да ће се до средине садашњег века  продубити борба за Месец?

         ЖЕЛЕЗЊАКОВ: Да, у извесној мери слажем се са Лавом Зеленим. По мом мишљењу, Месец је један од најближих циљева човечанства. А ако процењујемо зашто сви ми тежимо према њему, онда бих издвојио неколико основних момената. Као прво, он може да постане полигон за испитивање космичке технике, како оне која данас постоји, тако и будуће, нарочито оне која је предвиђена за летове на удаљеније планете.

         Друго, на Месецу су формирани, ако не идеални, онда веома повољни услови за извођење научних истраживања, посебно у астрономији. Отуда је веома погодно посматрање удаљеног космоса и других галаксија. Ако се на супротној страни Месеца успешно постави велики телескоп, онда ћемо много тога сазнати о Васиони.

• Каква су рудна богатства на Месецу?

         ЖЕЛЕЗЊАКОВ: Месец је веома перспективан објекат за експлоатацију природних ресурса. Ми за сада не знамо шта тамо може да се нађе и користи, али постоје веома распрострањене хипотезе о томе да када Земља у некој мери исцрпи сопствене ресурсе, људи ће морати да почну да их траже у космосу. А од свих небеских тела Месец нам је најближи због чега ће сви најпре и обратити пажњу на њега. 

• И шта ће се тада десити? Рат за ресурсе?

          ЖЕЛЕЗЊАКОВ: Због ресурса увек настају проблеми. Проблеми приоритета, проблеми права на својину. Можда то неће почети средином века него мало касније, али су такви сценарији сасвим реални. При том, желим да се надам да, ипак, неће доћи до ратних дејстава, да ће се борба за ресурсе завршити мирно, дипломатским путем.

Александар Железнаков сматра да је Месец најближи циљ човечанства

• Зашто је академик Зелени говорио да ће се посебна борба водити управо око Месечевих полова?

         ЖЕЛЕЗЊАКОВ: Ради се о томе да је око полова концентрисана највећа количина воде, а то је један од елемената који даје могућност да се живи и ради на Месецу. Прилично је компликовано да се са Земље вода превози у великим количинама. А ако се она нађе директно тамо, под руком, онда је очигледан економски ефекат изградње сопствене базе баш у пределу полова.

• Сматрате ли да ће Месечева база заменити МКС?

         ЖЕЛЕЗЊАКОВ: У сваком случају, оне се временски неће подударати са МКС. Оснивање Месечеве базе није тако брз процес. Ако оно започне на прелазу 2020.-2030. година, онда ће база у пуној мери функционисати нешто пре 2040. МКС, чак ако се рачуна продужетак њеног ресурса, у то време неће више летети. Можда ће Месечева база радити паралелно са неком сасвим новом станицом или космичком летелицом која ће се налазити, на орбити или, на пример, како неки претпостављају, у тачки Лагранжа. Наравно, и МКС и Месечева база имају своје специфичности.

• Како оцењујете руски програм о Месецу, у поређењу са космичким програмима других држава?

         ЖЕЛЕЗЊАКОВ: У том смислу треба узети у обзир не само каква је сада ситуација, него и потенцијал који је сакупљен током претходних година. Ми смо својевремено веома активно радили на освајању Месеца, било је много летова и на њима се умногоме базирају наши данашњи пројекти. Ако говоримо, на пример, о Кинезима, они у много чему такође понављају оно што смо ми већ радили. Мислим да их у томе ми, ипак, надмашујемо. Као што знате, Американци су имали програм „Аполо”, послали су човека на Месец и такође сакупили озбиљна знања. У распоређивању те три земље које су главни играчи у освајању Месеца, ја бих, вероватно, на прво место ставио САД, затим нас, на треће место – Кину. Али заостајање између њих је минимално. 

         Превела

         Ксенија Трајковић