ГУТ И КЕРОЛ: Велики прасак је породио бар једну васељену у којој време тече - уназад

ЉУДЕ ИЗ ТАКВОГ КОСМОСА НИКАДА НЕЋЕМО СРЕСТИ

- ОНИ ЖИВЕ У НАШОЈ ПРОШЛОСТИ, А МИ У ЊИХОВОЈ

• Професор Масачусетског технолошког универзитета Алан ГУТ наглашава да данас многи космолози сматрају да се Велики прасак није догодио у празном простору, већ да је био резултат сажимања пропасти космоса који је претходио нашем. Ако је тако заиста било, онда се, по његовом мишљењу, поставља питање: ако је ентропија тек рођеног космоса била мала - како је могла да настане од остатака претходног космоса у којем је она највероватније била велика?
• Гут и Керол су уверени да су пронашли потенцијално решење за ову нелогичност у „рестартовању космоса“. Изнели су хипотезу да је Велики прасак могао да не роди само један, већ мноштво космоса  унутар којих се време може кретати у различитим смеровима
• Гут и Керол сматрају да наш Космос може имати суседа, или суседе, код којих време тече уназад. По њиховом мишљењу, становници таквих светова то не осећају јер им се чини да време тече на „нормалну страну“. Али, управо због тога - контакти са њима биће у принципу немогући јер ће они постојати у нашој прошлости, па нећемо моћи да контактирамо и разговарамо с њима, а они неће моћи са нама зато што ћемо ми да будемо у њиховој прошлости

        ЧУВЕНИ физичари-теоретичари Алан Гут, са Масачусетског технолошког института, и Шон Керол, са Калифорнијског технолошког института, изнели су претпоставку да је Велики прасак могао породити - поред наше Васељене - бар још једну, али не њену тачну копију.

        По њиховим прорачунима и размишљањима, у том другом космосу - могуће је - време не тече унапред, као у нашем, већ уназад.

        Гут и Керол су све ово изнели у интервју научном часопису New Scientist. Притом су признали да је један стубова савремене физике и космологије концепција такозване „стреле времена“ према којој се време у нашем Космосу креће искључиво у једном смеру - од прошлости ка будућности. Другим речима: да се наш свет креће кроз четвородимензионални простор искључиво у једном смеру по оси времена, што значи да је немогуће обрнути време уназад.

        У складу са овом концепцијом, физичари сматрају да се хаотичност у Космосу, стање које они називају ентропијом, незаустављиво повећава. Наглашавају да тај процес, поред осталог мења и енергетско стање Космоса.

        После Великог праска све се поделило равномерно, а на крају света - Космос ће представљати, гледано са енергетске тачке, апсолутну нулу, односно апсолутну празнину која ће бити испуњена супермасивним концентрацијама енергије - црним рупама.

Алан Гут

        Гут наглашава да данас многи космолози сматрају да се Велики прасак није догодио у празном простору, већ да је био резултат сажимања пропасти космоса који је претходио нашем. Ако је тако заиста било, онда се, по његовом мишљењу, поставља питање: ако је ентропија тек рођеног космоса била мала - како је могла да настане од остатака претходног космоса у којем је она највероватније била велика?

        Гут и Керол су уверени да су пронашли потенцијално решење за ову нелогичност у „рестартовању космоса“.

        Изнели су хипотезу да је Велики прасак могао да не роди само један, већ мноштво космоса  унутар којих се време може кретати у различитим смеровима.

        Гут и Керол су за све ово користили компјутерски модел Великог праска у којем је улогу будућег космоса играо облак састављен од малих капљица-честица од којих је свака располагала случајном брзином и правцем кретања.

        Са протеком времена тај облак се дели на два или више делова, при чему његов унутрашњи део располаже нижом ентропијом - попут нашег Космоса - а спољни делови високом ентропијом. 

        За посматраче који би се нашли у унутрашњем облаку - време би ишло као што тече унутар нашег Космоса, а у спољним деловима - текло би уназад, крећући се од стања високе ентропије ка већој унутрашњој уређености.

        Гут и Керол из овога су извели закључак да наш Космос може имати суседа, или суседе, код којих време тече уназад. По њиховом мишљењу, становници таквих светова то не осећају јер им се чини да време тече на „нормалну страну“. Али, управо због тога - контакти са њима биће у принципу немогући јер ће они постојати у нашој прошлости, па нећемо моћи да контактирамо и разговарамо с њима, а они неће моћи са нама зато што ћемо ми да будемо у њиховој прошлости.

        Остаје несхватљиво шта ће се догађати у средини тог „облака“ где ће ентропија истовремено расти и падати на различитим тачкама. Неодређеност са понашањем тог дела „бесконачног мултикосмоса“ - наглашава Гут - један је од главних разлога због чета његов и Керолов рад још није објављен у научним часописима.