Гомилање „космичког отпада“ угрожава сателите и Међународну свемирску станицу

АСТРОНОМИ СВАКОГА ДАНА ОТКРИЈУ ПО 3-4 НОВА „ОБЈЕКТА“,

А ПОСЕБНА ОПАСНОСТ СУ МАЊИ ОД 10 САНТИМЕТАРА У ПРЕЧНИКУ

Међународна космичка станица

        САРАДНИЦИ Звенигородске опсерваторије - једне од највећих у Русији - открили су од почетка ове године више од 100 нових „објеката“ космичког отпада.  

        Старији научни сарадник ове опсерваторије, Наил Бахтигарајев рекао је агенцији Итар-ТАСС-у да свакога дана астрономи проналазе по 3-4 нова „објекта“ и да се, по правилу, ради о остацима сателита и других летећих апарата.

        Исти научник је истакао да је космички метални отпад опасан за летелице и да његово већ тридесетогодишње гомилање на орбити око Земље може отежати развој космонаутике као гране.

        „У последњих неколико година на орбити се за 30 одсто повећала количина космичког отпада. Само од почетка ове године, открили смо више од сто нових објеката. Бројке се повећавају јер долази до фрагментације космичких тела. Не повећава се толико маса космичког отпада, колико број „објеката“. На пример, сателит који је тежак једну тону при распаду се претвара у хиљаде комада. А ти комади, даљим распадањем се деле на још ситније „објекте“. На тај начин се орбита око Земље пуни космичким отпадом брзином нарастања лавине“ - истакао је Бахтигарајев.

        Он је истакао да астрономи не могу држати на оку сво „космичко смеће“. Посебно нису у стању да прате лет објеката чији је дијаметар 10 сантиметара. Још ситније комадиће они напросто не виде.

        Међутим, приликом судара са таквим „мрвицама“ сателит излази из строја и временом почне и сам да се распада на ситније комаде и комадиће.

        „Због космичког отпада чак је и Међународна космичка станица принуђена да мења трајекторију лета“ - објашњава Бахтигарајев.

        Шеф Звенигородске опсерваторије Института за астрономију Руске академије наука Сергеј Барабанов истиче да космички отпад ствара масу проблема лансирању корисних терета на орбиту око Земље. Механички остаци (гелери) приликом судара са космичким апаратом могу исти избацити из оштетити и онеспособити.

        „Званично је већ потврђено неколико таквих случајева“ - истиче овај астроном.

        Барабанов додаје да се већ увелико трага за каквим-таквим решењем овог проблема. Зато се већ приступило лансирању сателита који се после престанка рада неће распадати.

        „Такви сателити се већ лансирају, али шта чинити са већ постојећим отпадом, за сада нико рационално не може да објасни“ истиче научник.

        Г. Шимпрага