ЦЕРН открио нову честицу, али још не тврди да је „божија“

НОВИ КОРАК У ИСТРАЖИВАЊИМА ТАМНЕ МАТЕРИЈЕ, АНТИМАТЕРИЈЕ

И СТВАРАЊА УНИВЕРЗУМА У ТРЕНУТКУ ВЕЛИКОГ ПРАСКА

„Хигсово поље“

• Два тима ЦЕРН-ових истраживача добила поуздане доказе о постојању нове субатомске честице која би могла да буде „Хигсов бозон“, честица која је у средишту објашњења зашто материја има масу
• Неопходно је још доста времена и података да би се са сигурношћу одредиле карактеристике нове честице. Ипак, без обзира на форму у којој се она јавља, научници процењују да је реч о великом кораку у познавању фундаменталне структуре материје

          НАУЧНИЦИ Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) добили су поуздане доказе о постојању нове субатомске честице која би могла да буде „Хигсов бозон“, честица која је у средишту објашњења зашто материја има масу.

          Оба ЦЕРН-ова независна тима физичара која трагају за „Хигсовим бозоном“ саопштила су данас у Женеви да су добијени подаци достигли ниво поузданости потребан за „откриће“.

          Ипак, они још нису потврдили да је нова честица сићушни „Хигсов бозон“, познат и као „Божија честица“. Налажење те честице дало би увид зашто друге честице имају одређену масу и допринело развоју физике.

          ЦЕРН-ов Велики хадронски сударач на швајцарско-француској граници ради на стварању високоенергетских судара протона у циљу истраживања тамне материје, антиматерије и стварања универзума у тренутку Великог праска.

          По објашњењу шкотског физичара Питера Хигса и његових колега из 1960-тих година, „Божија честица“ требало би да објасни како су настале субатомске честице попут електрона, протона и неутрона, и због чега имају масу.

          Они су предложили модел према којем су све честице после Великог праска биле без масе. Како се универзум хладио и температура опала испод критичне вредности, невидљива сила тада названа „Хигсово поље“ је образована с „Хигсовим бозоном“.

          То поље се раширило космосом и свака честица која је била у интеракцији с њим добила је масу преко „Хигсовог бозона“. Ова идеја дала је задовољавајуће решење и уклапа се у прихваћене теорије, али је проблем било то што нико до сада није опазио „Хигсов бозон“ у експерименту како би се теорија потврдила.

          Засебан је проблем што физичари не знају колика је маса „Хигсовог бозона“ што је отежавало његово откривање.

          Неопходно је још доста времена и података да би се са сигурношћу одредиле карактеристике нове честице. Ипак, без обзира на форму у којој се она јавља, научници процењују да је реч о великом кораку у познавању фундаменталне структуре материје.