Чељабински метеорит пре пада учествовао у „космичким саобраћајкама“
ИМАО СУДАРЕ СА ДРУГИМ СВЕМИРСКИМ ТЕЛИМА ИЛИ ЈЕ ПРОШАО ВЕОМА БЛИЗУ СУНЦА
АСТЕРОИД који је пао близу руског града Чељабинска вероватно је имао сударе са другим свемирским телима или је прошао веома близу Сунца, саопштили су научници Института за геологију и минеарологију Сибирског одељења Руске Академије наука.
Та њихова оцена резултат је геохемијског изучавања фрагмената чељабинског метеорита.
Становници низа региона Урала су 15. фебруара су посматрали лет болида (односно ватрене лопте са репом) који се завршио јаким бљеском и експлозијом. Касније су научници и локално становништво сакупили мноштво мањих фрагмената метеорита.
Њихово проучавање у лабораторији је показало да чељабински астероид спада у најраспрострањенију класу камених метеорита - обичних кондрита. Међутим, научници овог института су открили да неки фрагменти носе трагове топљења и кристализације који су се догодили много пре пада овог тела на Земљу.
„То нас наводи на закључак да се чељабински метеорит сударио са другим телом у Сунчаном систему или да је прошао близу Сунца“, рекао је водећи аутор истраживања Виктор Шуригин из Института за геологију и минеарологију на конференцији Европске геохемијске асоцијације у Фиренци.
Он је указао да су трагови ранијег топљења пронађени код само три фрагмента од укупног броја истражених, мада је већи већину остатака метеорита сакупило локално становништво па научници још увек не могу да утврде који део метеорита је био изложен топљењу. „Надамо се да ћемо сазнати више кад главни део метеорита буде подигнут са дна језера Чебаркуљ“, - рекао је Шуригин.
Раније су научници Института за геохемију и аналитичку хемију „Вернадскиј“ већ изјављивали да је чељабински астероид пре пада већ учествовао у „космичким саобраћајкама“ јер су у његовим деловима су били пронађене „жиле од топљења“, пукотине, напуњене тамним легурама.
Прорачуни могуће орбите астероида, које су раније урадили колумбијски и чешки научници показали су да чељабинско космичко тело спада у астероиде главног астероидног појаса, да су из Аполос породице, чији чланови имају велику полуосу орбите, већу од просечног радијуса земљине орбите, мада је њихова минимална удаљеност од Сунца ближа тачки максималног зближавања Земље и Сунца.
