Астрономи нашли супернову која је ослободила више светлости и топлоте него три Млечна пута
„ЗАПАЛИЛА“ СЕ ПРЕ ПРИБЛИЖНО 10 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА, А НАЛАЗИ СЕ У САЗВЕЖЂУ ФЕНИКС
НАУЧНИЦИ који трагају за „тамном материјом“ открили су необично јарку древну супернову у сазвежђу Феникс чија експлозија је била таква да би бацила у засенак три галаксије величине Млечног пута.
Један од њих - Рајан Фоли са Унверзитета Калифорније у Санта-Крузу - написао је тим поводом у научном часопису MNRAS:
„Откриће овакве супернове у галаксији великој попут Феникса противречи досадашњим представама о томе како су еволуирале и галаксије и Васељена у целини. Сасвим је могуће да моћне експлозије у време њеног настанка могле да се догађају и у великим галаксијама каква је и наша“.
Супернове настају или услед гравитационог колапса масивних звезда чије се језгро сажима и ствара талас „пражњења“ који у отворени космос избацује лаку материју спољних слојева звезде. Тако настају светлеће гасовите маглине које се још неко време шире. Супернове настају и услед експлозије двојих система које чине бели патуљак и масивнија звезда, као и када експлодирају гигантске звезде.
Иако проналазе све јаркије и моћније супернове, астрономи сматрају да постоји граница њихове јаркости која се не може превазићи јер би за то била потребна „немогуће велика звезда“.
Фоли наводи да су астрономи последњих година открили десетине екстрајарких супернових, такозваних - хипернових, која су изнад тих граница и по јаркости и по моћи.
Фоли и његове колеге су нашли управо једну такву супернову. То је DES15E2mlf у сазвежђу Феникс која се „запалила“ пре приближно 10 милијарди година. У периоду у којем је космос производио највише јарких и великих звезда.
Фоли наводи да су астрономи DES15E2mlf прво сматрали не суперјарком суперновом, већ обичном суперновом. Све се променило када су утврдили да се та звезда од нас налази безмало 10 пута даље него се првобитно претпостављало.
Та умирућа звезда је ослободила светлости и топлоте колико три галаксије попут наше.
