Американци би да поред Меркура поставе хиљаде огледала која би ловила Сунчеву енергију

УСМЕРАВАЛА БИ ЈЕ ПРЕМА СТАНИЦАМА-КОЛЕКТОРИМА КОЈЕ БИ ЈЕ СЛАЛЕ НА ЗЕМЉУ

• Огледала би да праве од гвожђа и кисеоника (хематита) са Меркура која би углачали специјални роботи
• Творци пројекта PBS Space Time верују да ће за градњу првог апарата који би могао да стигне до Меркура и да направи прва огледала бити потребно највише десет година

        УЧЕСНИЦИ америчког пројекта PBS Space Time предложили су да се око Сунца постави систем огледала, која би енергију наше звезде скупљала у интересу човечанства, објавио је Popular Mechanics.

        Другим речима: Американци предлажу да се направи нека врста минијатурне Дајсонове сфере око Сунца. А да се „материјал“ за прављење гигантских огледала, која би каптирала енергију наше звезде, „откидају“ комади планете Меркур која је најближа Сунцу.

        Творци PBS Space Time тврде да би њихова огледала била величине и до 1х1 километар.

        А план им је да их направе од „комада“ Меркура и да око Сунца у ројевима круже по хиљадама изукрштаних путања.

        Американци признају да је њихова замисао „луда“, али тврде да се може реализовати.

        Уверени су да је Меркур идеални „градивни материјал“ за космичка огледала која су им потребна јер 40 одсто те планете чини гвожђе. А пошто у њеној кори има доста кисеоника, сматрају да је могуће добијати хематит, оксид гвожђа са одличним „рефлектујућим својствима“ због којих је у стара времена и коришћен за прва (примитивна) огледала.

        Њихов пројекат предвиђа слање робота на „комаде“ Меркура који би их углачали и правили огледала дебљине алуминијумске фолије. И тако створили “систем огледала“ који би „ловио“ Сунчеву енергију.

        Американци их називају „Дајсонов рој“ и наглашавају да би сва огледала ухваћену Сунчеву енергију усмеравала у соларне колекторе који би све скупљено из космоса помоћу ласера или масера слали на Земљу.

        Наглашавају да ће за градњу првог апарата који би могао да стигне до Меркура и направи прва огледала бити потребно највише десет година.

        Творац замисли о „Дајсоновој сфери“ је амерички физичар-теоретичар Фримен Дајсон који је своју идеју лансирао 1960-те. Објаснио је да би то била „релативно танка сферна опна таквих димензија да би се Сунце нашло у њеном центру“.

        Дајсон је израчунао да би за његову „опну“ била потребна целокупна маса планете Јупитер.

        Признао је и да би за њу били потребни материјали који на Земљи не постоје и које људи засад не знају ни како треба да буду направљени.