Амерички робот „Curiosity“ треба да 6. августа стигне на Марс

НОВА КОСМИЧКА МИСИЈА У ПОТРАЗИ ЗА ЖИВОТОМ НА ЦРВЕНОЈ ПЛАНЕТИ

• Спуштање робота „Curiosity“ на Марс је досад најтежи NASA-ин задатак у историји истраживања свемирских планета помоћу робота“, признала NASA
• За разлику од ранијих сонди, „Curiosity“ је претежак да би се удар при слетању могао ублажити ваздушним јастуцима. Зато је конструисана нека врсту „дизалице“ са потисним ретроракетама како би се робот величине омањег аута лагано спустио на површину црвене планете
• При крају спуштања отвориће се и огромни падобран и тада ће почети седам минута успореног пада кроз атмосферу Марса. Биће критични тренуци у којем ће се брзина свемирског брода смањити са 21.243 km/h на свега 2,74 km/h

        РОБОТ „Curiosity“ је на планираној путањи по којој за мање од две недеље треба да стигне на Марс, на који ће се спустити 6. августа када ће почети до сада невиђено двогодишње научно истраживање у потрази за доказима о постојању живота на тој планети, саопштила је америчка свемирска агенција NASA.

        Слетање на тло Марса није лак задатак, истичу руководиоци мисије.

        „Спуштање робота „Curiosity“ на Марс је досад најтежи NASA-ина задатак у историји истраживања свемирских планета помоћу робота“, истиче у саопштењу Џон Грансфелд, заменик директора за научне мисије.

        „Curiosity“, који је 26. јануара 2011. лансиран из Кејп Канаверала, најтежи је и најсавременији истраживачки уређај са шест точкова који је досад послан на неку планет. На површину Марса треба да слети 6. августа око 7.31 сати по средњоевропском времену, близу планинског масива Шарп (висок 5.000 м), у кратер Гале, након пређених 570 милиона километара.

        Вође мисије напомињу да је „Curiosity“, за разлику од ранијих сонди, претежак да би се удар при слетању могао ублажити ваздушним јастуцима.

        Инжењери NASA-е у „ Jet Propulsion Laboratory “-ји (ЈПЛ) у Пасадени, у Калифорнији, конструисали су неку врсту „дизалице“ са потисним ретроракетама како би се робот величине омањег аута лагано спустио на површину црвене планете.

        При крају спуштања отвориће се и огромни падобран и тада ће почети седам минута успореног пада кроз атмосферу Марса. Биће критични тренуци у којем ће се брзина свемирског брода смањити са 21.243 km/h на свега 2,74 km/h.

        Тих седам минута су „најосетљивији део читаве мисије“, признаје Пит Тезингер, вођа пројекта у ЈПЛ-у.

        Циљ свих мисија је више мање увек био исти - пронаћи било какве трагове и доказе постојања живота. 

        Слање мисија на Марс није једноставно.

        Постоји и савршен тренутак за слање мисија на Марс са Земље. Лансирање мора да уследи кад су планете Земља и Марс више мање поравнате, односно најближе једна другој.

        А отприлике сваких 26 месеци на Земљи се отвори један такав „прозор“ за лансирање летелица на Марс. Сва остала лансирања значила би превелику потрошњу енергије, односно горива.

        Укупно је, до сада, било 45 мисија на Марс, а од тога 26 је завршило неуспехом или само делимичним успехом.