Астрономи регистровали судар две неутронске звезде и гравитационе таласе које је изазвао

МАСА ИЗБАЧЕНИХ ТЕШКИХ ЕЛЕМЕНАТА 1.300 ПУТА ВЕЋА ОД МАСЕ НАШЕ ПЛАНЕТЕ

• Неутронске звезде, које су толико густе да би кашичица њихове материје имала масу од скоро милијарду тона, све брже су се окретале једна око друге док се нису судариле
• Мерења светлости и друге емитоване енергије килонове могу помоћи научницима да објасне како настају гама зраци, колико брзо се свемир шири и одакле долазе тешки хемијски елементи као што су злато и платина
• Од судара неутронских звезда до Земље су стигли гравитациони таласи који су досад једино примећени пре две године, што је награђено овогодишњим Нобеловом наградом. Али ти гравитациони таласи су настали сударом црних рупа. Пошто црне рупе не емитују светлост, астрономи од тог догађаја ништа нису могли да виде. Сада имају много тога да виде, мере и анализирају: материју, светлост и радијацију. Тиме је и Хаблов телескоп први пут забележио извор гравитационих таласа

         НАУЧНИЦИ су пре два месеца забележили судар две неутронске звезде на око 130 милиона светлосних година од Земље, један од најжешћих догађаја у свемиру којим, између осталог, настају злато и платина, али који може помоћи у разумевању тајни свемира, саопштила је данас Европска свемирска агенција (ESA).

         Опсерваторија LIGO, у којој раде научници који су добили Нобелову награду за физику због бележења гравитационих таласа, и Вирго интерферометар, упозорили су 17. августа астрономе широм света да су забележени гравитациони таласи догађаја који је назван "GW170817" да би две секунде касније телескоп INTEGRAL европске агенције и телескоп Ферми америчке агенције НАСА забележили кратке изливе гама зрака из истог смера.

         Астрономи су брзо установили да се извор налази у галаксији NGC4993 у сазвежђу Хидра на око 130 милиона светлосних година појавила се тачка светлости у делу у којем раније ништа није било видљиво. Тимови научника су анализирали податке са телескопа Хабл, чиме су добили прве опсервационе податке о килонови, односно судару два изузетно густа свемирска објекта, највероватније две неутронске звезде.

         Неутронске звезде, које су толико густе да би кашичица њихове материје имала масу од скоро милијарду тона, све брже су се окретале једна око друге док се нису судариле, рекла је астроном Марија Друт са Карнеги института за агенцију Асошиејтед прес.

         Слике са телескопа Хабл у видљивој и инфрацрвеној светлости, показале су објекат у NGC 4993 који је светлији од нове, али блеђи од супернове, наводи ЕСА. Слике показују да је објекат уочљиво бледео у наредних шест дана опсервација са Хабла.

         Спектроскопске анализе слике са Хабла показале су да постоје назнаке да је ухваћена килонова избацивала материју једном петином брзине светлост.

         Мерења светлости и друге емитоване енергије килонове могу помоћи научницима да објасне како настају гама зраци, колико брзо се свемир шири и одакле долазе тешки хемијски елементи као што су злато и платина.

         Овим добијате све што се желели", рекао је професор физике Данкан Браун, један од 4.000 научника који су посматрали судар две неутронске звезде.

         Од судара неутронских звезда до Земље су стигли гравитациони таласи који су досад једино примећени пре две године, што је награђено овогодишњим Нобеловом наградом. Али ти гравитациони таласи су настали сударом црних рупа. Пошто црне рупе не емитују светлост, астрономи од тог догађаја ништа нису могли да виде. Сада имају много тога да виде, мере и анализирају: материју, светлост и радијацију. Тиме је и Хаблов телескоп први пут забележио извор гравитационих таласа.

         Научници су досад веровали да судар неутронских звезда има довољну снагу да може створити масивније елементе, али нису били сигурни пошто нису опазили такав догађај.

         "Видимо како злато настаје", рекао је Браун за Асошиејтед прес.

         Прорачуни на основу телескопских мерења ултраљубилчасте светлост показали су да је укупна маса избачених тешких елемента 1.300 пута већа од масе Земље. И сва та материја, заједно с лакшим елементима, избачена је у свим смеровима и сада се шири свемиром.

         Судар је помогао у објашњавању порекла једне од најопаснијих сила у свемиру, кратких блескова гама зрака зрака радијације који могу избрисати живот на планети која им се нађе на путу. Ти зраци су кренули у два смера, рекао је Дејвид Рејце са Калифорнијског технолошког института, додајући да на срећу Земља није била на њиховом путу, али и да су настали исувише далеко да би били опасни.

         (Бета)