Удео САД у планетарним војним расходима испод 40 одсто - први пут од распада СССР

ВОЈНИ БУЏЕТИ У СВЕТУ У 2012. СУМАРНО БИЛИ - 1,75 БИЛИОНА ДОЛАРА

- КИНА НА ДРУГОМ, РУСИЈА НА ТРЕЋЕМ МЕСТУ

• Шведски институт SIPRI објавио списак 15 земаља са највећим војним буџетима. На првом месту и даље  САД са 682 милијарди долара (4,4 процента од БДП земље). Следи Кина са 166 милијарди долара (2 одсто од БДП), на трећем месту је Русија са 90,7 милијарди долара (4,4 одсто)
• Њихово учешће у светским расходима изгледа овако: САД - 32 одсто, Кина - 9,5, Русија - 5, 2 одсто
• На четвртом месту је Велика Британија са 60,8 милијарди долара (2,5 одсто) и Јапан са 59,3 милијарди (1,0)
• На ових пет земаља отпада 60 одсто светских војних расхода - 1,06 билиона долара
• Војни буџет Кине ће, на основу података IHS Global Insight, до 2015. године премашити укупне расходе на одбрану свих осталих земаља у Азијско-Пацифичком региону
• Национални обавештајни савет САД је прогнозирао да ће одбрамбени комплекс Кине до 2025. бити највећи у свету. Пекинг жели прекид стратешке доминације Запада у Азији и Азијско-Пацифичком региону

        ВОЈНИ расходи у свету за 2012. годину први пут су се у последњих 15 годна смањили и спустили на „само“ 1,75 билиона долара.

       То је 0,5 одсто мање него у 2011. години, саопштио Штокхлмски институт за изучавање међународних проблема (SIPRI).

       Друга промена је можда још значајнија: први пут од распада СССР - учешће САД у планетарним војним расходима ниже је од 40 одсто!

       Трећа такође. Јер, у водећу тројку по војним издацима ушле су Русија и Кина које их последњих година повећавају.

       SIPRI у анализу укључује државне расходе за издржавање оружаних снага, маневре, плате и новчана давања за војску, остале исплате персоналу, експлоатационе расходе, трошкове куповине оружја и опреме, за војну производњу, војно-научна истраживања и пројектовања, административне расходе и сл.

       Укупни војни расходи у свету за 2012. (поменутих 1,753 билиона долара) чине 2,5 одсто светског БДП.

       Шведски институт је објавио списак 15 земаља са највећим војним буџетима. На првом месту и даље остају САД са 682 милијарди долара (4,4 процента од БДП земље). На другом је Кина са 166 милијарди долара (2 одсто од БДП), на трећем месту је Руска Федерација са 90,7 милијарди долара (4,4 одсто).

       Статистика за Кину и Русију је процена, док су амерички подаци званични.

       На четвртом месту је Велика Британија са 60,8 (2,5 одсто) и Јапан са 59,3 милијарди долара (1,0).

       На ових пет земаља отпада 60 одсто светских војних расхода- 1,06 билиона долара.

       Петнаесторку највећих затварају (у милијардама долара):

       Француска (58,9),

       Саудијска Арабија (56,7),

       Индија (46,1),

       Немачка (45,8),

       Италија (34,0),

       Бразил (33,1),

        Јужна Кореја (31,7),

       Аустралија (26,2),

       Канада (22,5) и Турска (18,2).

       На ових петнаест земаља отпада 82 одсто светских војних расхода (укупно 1,43 билиона долара).

       Као што се види, САД су у апсолутном износу и даље лидер и троше више него десет наредних земаља са списка заједно.

       Штавише, упркос томе што се војни буџет САД смањио 6 одсто, за 69 одсто је већи него 2001. године године која се сматра почетком „глобалног рата против тероризма“, пишту експерти у својим извештајима.

       За разлику од САД, Кина и Русија су у 2012. повећале своје војне расходе за 7,8, односно 16 одсто. Међутим у процентуалном износу према БДП - у односу на 2003. годину - њихов удео је исти, док су САД истовремено повећале оптерећење своје економије војним расходима (са 3,7 на 4, 4 одсто). Зато се не може говорити да РФ и Кина форсирају утрку у наоружању.

       Са друге стране, успоравање, чак и пад темпа војних расхода у САД, повезан је са економском стагнацијом, буџетом економије и смањењем мисије у Авганистану. Исто је и са партнерима САД из НАТО.

       Експерти SIPRI прогнозирају даље смањење учешћа САД у светским војним расходима. Верују да ће то уследити чим дође до евакуације армије НАТО из Авганистана.

       Иначе, највеће учешће војних издатака у БДП - чак 8,9 одсто - има Саудијска Арабија.

       САД и РФ деле друго место са 4,4 одсто.

       Остале земље имају далеко мање учешће војних расхода у свом друштвеном бруто производу.

       Ево још података о војним буџетима три водеће земље.

       Њихово учешће у светским расходима изгледа овако: САД - 32 одсто, Кина - 9,5, Русија - 5, 2 одсто.

       Пред РФ и Кином су тешки задаци- техничко модернизовање и наоружавање армије и морнарице. Због тога ће се њихови војни буџети објективно повећавати.

       Само у Русији у 2014. години - за 53 одсто. До 2020. године - у оквиру државног програма за наоружавање -постављен је задатак да се оружје нове генерације уведе до нивоа 70 одсто, а за те потребе издвојено је 20 билиона рубаља (689 милијарди долара).

       Национални обавештајни савет САД прогнозира да ће одбрамбени комплекс Кине биће до 2025. године највећи у свету. То је дугорочна перспектва- део „кинеског сна“ чији стубови носачи су: одбрана суверених националних интереса и прекид стратешке доминације Запада у Азији и Азијско-Пацифичком региону. Поготово због територијалних спорова Пекинга са Јапаном, Вијетнамом и Филипинима у Јужнокинеском мору.

       Кина има огромне амбиције на плану усавршавања стратешких снага, укључујући нуклеарне подморнице и производњу стратешких бомбардера. У наредних десет година у Кини треба да се појаве озбиљни ловци пете генерације и носачи авиона.

       Војни буџет Кине ће, на основу података IHS Global Insight, у периоду од 2011. до 2015. године премашити укупне расходе на одбрану свих осталих земаља у Азијско-Пацифичком региону.

       Кина је још далеко од Америке, али се од 2003. године - када је однос био 7:1 - у 2012. смањио на 4:1 - указује аутор извештаја SIPRI Сем Перло Фриман.

       Он ипак указује да САД имају 11 носача авиона, док Кина има само један. „Потребно је време да би квантитативни показатељи прешли у квалитативне промене“ - нагкашава Фриман.

       САД су испланирале даље смањење војног буџета у 2013. години за 87 милијарди, а за 2017. - за 259 милијарди долара.

       Укупно у наредних десет година - за 487 милијарди.

       У плану је да се главни ослонац стави на компактније, али, у техничком смислу речи, опремљеније оружане снаге. Америчкој војсци се не свиђа тако формулисано питање у Конгресу, у којем војни лобији потпаљују узавреле страсти.

       Тако је на последњем заседању Комитета за одбрану америчког Конгреса министру Чаку Хејгелу било речено да његова мисија није да „Пентагону ишчупа срце“.

       Осим изнетих разлога, смањење америчких војних расхода изазвано је смањењем куповина савременог америчког наоружања у свету, посебно ловца Joint Strike Fighter, кога производи Lockheed Martin, рекао је Симеон Веземан виши научни сарадник SIPRI.

       SIPRI  указује да Италија, Канада и Холандија своје буџете усмеравају на куповину јефтинијих модела, због тешког стања њихових економија.

       Од 37 европских земаља, 20 су смањиле војне расходе, изузетак су Немачка и Украјина.

       Украјина је повећала војне расходе за 24 одсто што износи 1,1 одсто њиховог БДП.

       Раст војних расхода се бележи у земљама Блиског Истока. У просеку за 8,4 одсто (Оман - 51, Саудијска Арабија - 12, Катар - 10).

       У Азији се - због јачања кинеске војне моћи - наоружавају суседни Вијетнам (у периоду 2003. - 2012. пораст је износио 130 одсто), Индонезија (73 одсто).

       SIPRI је признао да нема чак ни процену стања у Ирану и Сирији.

       Латинска Америка је своје расходе повећала за 4,2 одсто. Земље које демонстрирају најрезултативније показатеље су: Парагвај са 43 и Венецуела са 42 процента.

       „Ово може бити почетак померања светских војних расхода од богатих земаља Запада према другим регионима у развоју“ - указао је Фриман.

       Приредио Горан ШИМПРАГА